Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

153 Дуд Дул Дуд, т. Ьес ©аиібсесбаит , тогиз. Д'ч'да, й \ еіпе ђођіе Зїођге, Уйг ЬІС Дудалка , й _[ Йіп&ес а($ ^>|еі|'е, Ььіша. Дёдпн>а, і. Ьіе ЖаиГбееге, тогиш. Дудов, ва, во, ї>от ШЬаиІЬеег&аит, т-т, шогіпиз. Дудовпна, ї. ШїаиІбеетђоГ^, Іі§шітшоггапт (?). Д'ж, й.ЬІЄ ДапдеДстдлІисІо : И уз дуж и попрніеко. Дужан, жна, но, СсђиіЬіа, сріі сІеЪеЬ. Дужд,т. (сш.) йег Х)аде, сіих Уепеііагиш; ,,у онога дужда Млетачкога Д.'ждев, ва, во, Ьей ЗЗодеп, сіисіз \ --ііе!; : „Сад Йе изпй’ ше дуждеве слуге ДУждевнй, т. оег іипде ХЗоде, ііііиа (ічг ’ 'Уопеѣіагит.: „Аіде селе оседла] мд кон>а, ,,Дуждевий ме у сезшовє зове Ду ждсвіъак, га. буріьан, ЗаІатапЬег, Баіашатіга Кад ]е (пли кад ойе да удара) киша, онда дуждевіьак б)ежи од воде уз брдо: а кад ]‘е суша, онда иде. нпз брдо к води, Д/жеіье, л. Гне 'БеГлишипд, ђа§ іе= гпапЬ еіпсш еішаё [фиіЬе, аззегііо сіеЬііі. Д~жіі , 1 рі. натасшир у ЕрдегоЕіши "(може бигли да )е сад и пусш ?). Д_уж)иа, й ђіе Запде / ІопаНисіо. Д ,'жишіі , пм, т; ітД. кога , бе^аир* ігі. , Ьа§ еіпес (фиІОе, бісо тіћі сіеЬегі. Дужнїік, т. і) Ьес 0фиІЬпег, беЬііог. ■2) Ьег @(лиЫдег, сгесіііог: не сми]е од дужнііка да дође куйи. Дужнбсш, і. (у Сри]’ему, у Бачя. и у Бан. по вароашма) Ме ^[ПфС, оіїісі а П1. Ду]а, т. (Рес. и Срем.) уісіе ду}0. ДуІьК, т. Юійппёпате, потеп уігі. Д’.'іо, т. Ерц.) ћур. ». дуовник. Д/к, т. уісіе ду. Дука, т. Жашіёпаше, потеп. уігі. Д,кад;ін, т. ТОапп8ШШ1Є/ потеп уігі. Ду'кат, ш. Ьес 2)иЕа{еп, пшдпз биса1 и5 , аигеиз. Д . їіагппђ, т. сііт. у. дукат. Д)'катн.7, на, но, н. п. здато, Х)ц= ?йШи, сіідсаіши.5* (?). Ду'лац, лца, т. ЦИ]ЄЕ, шгао се дува на іву у гадларску іу^ешину, ‘ьіе "ЗГ)иЬсЦасЕі б^Уе, оаіашиз иігісиіі ши8ІСІ. Дулвёду , (асс.)іп Ьес ІЧе&еповсІ:\а говорім , а онни у дулведу, есасђйЬ да с пі фі Ьасаиь пои аисііі. Дулагье, п. Ьа8 ЙапдесетоесЬеп, ($. 33. йе§ ‘іядеё іт 0ыитег),ргоІопдаЦо. Ду.ъ Дур іо4 Ду.ъатіг, ам, у, ітрй н. п. дан, Гапдеи тесЬеп (»от Хаде) Ьпдіог бо. Дулііна, Б уісіе дужина. Дувхен^ га. уісіе корман. Думённсаіъе, п- ї)ае ©сеиесп, §аЬегпѳ пауіт. Думёнпсати, ншеш, тібе корманигаи. Думёнџиіа*, ш. ђес 01еиестапи, §иЬегпаіог (пауіз). сй коржанош. Думлек, т. 2ІСІ Зийестеіопе, сисисЬіСае (Біпп.) депи5. Ду'нав, т. (у Срй]ему, у Еачк. и у Бан.) уісіе Дунаво. Ду'наво, п. Ьіе 2Ьопаи , ЕапиЬтз. Дунавскіі (Дунавсвп)., ка, ко, н. Пвода, ©спаи.-, ВапиЬіі. Дундар *, т. гожнла л>уди, еіп -Оаиі'ен ІІСиіе, тиііііисіо. Дунђер^, т. 1 Ьес Зіга'чвїшапп, йсД)'нђерин,,:, т.I Ьег Іідаагіиз , сй дрво^е.ъа. Дунђ:'риг<.ан>е, п. Ьйё З^тесп, йаЬгісаііо. Дунђёріісати, ишем, у. ішрй З'т= теги, йаЬгісог. Дукіу рдук*, т. Ьа8 ЗйпшегтлппёђапЬг ІСесЕ, ЗІПітеГђаііЬгоес?, агз іідпагіа. Д_,'н^еров, ва, во, Ье5 3ііпшегтаіше0, РаЬгі іідпагіі. Дунђерскіі , ка, ко і) Зйптестаппёг, їідпагіиб. 2) асіу. ГОІЄ ЄІП ЗЙптегшапП/ тоге іі§пагіі, Дунути, нея,у. рй 6Іа[еп, Йо, зріго. Дуіьа, й уісіе гугьа. Дубваае, га. уісіе дувоваіье. Дуёвашн , дувуіем , уібе дувоЕапш. Ду’оЕИ, т. рі. (у С.риіешу, у Бачк. и у Бан.) уісіе Тро]ш;е. Дуовнй.на, но, деі|ГІІсђ, зрігііиаііз : оче дуоЕнп! — сй вареіье. Дуовш?к, т. Ьес ЗЗеІсђіСсиес, сопГеБзагіаз. Ддіе, пеяіа, и, уісіе гузица. Дупснце, п. сііт. и. дупе. Д’упке, аиі'гефі, егесіе. Дупла, Й рупа у дрвету, ђе се могу лейн тице или челе, еіпе'йаиша ђбђіе, сауа агЬог. Каква ]е дупл>а, онаке и челе излйіейу (или; какЕа )е дупла, добре челе нзли]’ейу). Дуплаш, га. т. р голуб, Ые зра^іаца бе, Еофіаибе, соІитЬа іі§погит іСшп. Срблп кажу да голуб дуплаш говори, кад гуче : „Си) лу'к , си] лук” (т. ]. да ]е вей врпіеме сиіапш лук, кад он у пролейе долети и ста не гукагпи; ; а гривіьаш : ,,1Дша ши т чинши проклети попе , код туђ жене, код гпуђе ђеце.’' Ду'пстп, дубем,'у.ітрй аіібђрђїеп, сауч. дУра”, } сшани' 5І5Іе §гасіит. <ЇЧ$