Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

XIX шгйампаши ]едан поменпк из намастира Раче, ко^п се сад налазп у Фрушкогорском намасширу Беочину. То ]е велика кгьига, као окшоих на по табака (іи їоііо), и у іьо) има неколике иладе Српскн имена (мушки и женски) : Мислим да су они луди, ко^н су намасширу парусіде писали* Канга се ша почиае ОЕако : ,,С БогомЪ почїнаемЪ сыя светый и Боже„ствены поменикЪ. Бъзнесенїа Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хрїста „вЪхраме раччи(!). поменованіе вьсЪхЪ православныхъ ХрїсшїанЪ.” То име; па онда почиае овако : „ПоменикЪ господам Срьбскым помени Господи душе рабь сбоих . помени господи благочестиваго господина вла„дыку Срьбскаго неманю, Сїмеына монаха и муроточца. И благочесшиву „~сспожду монахїю Анастасію. *) Благочестиваго и праваго краля стефана монаха Сїмеына и монахїю анну,' Благочестиваго краля радосава монах ,,їыанна; и монахїю анну. Елагоч. краля сшефана уроша монах Сїмеына и ,,монахїю Елену. Благоч. краля Стефана, монах Ѳеыкшисша. Благоч. краля „Сшефана уроша. Благоч. и присно поминаемаго цара сшефана. Благоч. и „приснопоминаему царицу монахїю Еуггєііїю. Елагоч и приснопом. цара уро„ша. Благоч* краля влькашина н сына его благоч. краля марка. Благоч. и „приснопом. кнеза лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахїю Еугюнїю. „Благоч. и присноп. деспота сшефана. Благоч. и присноп. влька бранковиЕа. „Благоч. и присноп. госпожду монахїю марину. Елагоч. и хрїстолюбиваго „гюргя. Благоч. й присноп. госпожду деспошнцу Ернну. И чадыіхь. Благоч. „деспота лазара. И подручїе его госпожду Елену. Благоч. и хрїстолюб. ца„рицу Рйару. и грьгура. И Стефана. Благоч. и хрїстолюб. монахїю аггелїю. „Благоч. и хрїстолюб. їыанна деспота.” Посліце ове господе сто]е митрополитиево овако (вьсеысвеіценаго): „МаксїмЪ вишеградскій. **) Марко звор„никЪ. Григоріи пожера (пожаревачки ?). їыакумЪ срм (сремски?), їшсїф 6аня(?). „ОеыфанЪ пеЕ. їысїф баня. МаксїмЪ Маркова црква(Р). СимеынЪ—, ]'аЬимЪ

. „ѲеыдорЪ и Макарій мшпрополипш дабрскїи (?). Исаїй —. Григорія ужички „мнтрополяшЪ. ]аћим —.п За пшшрополитима иду калуђерн, попов и* луди и жене, али све особишо, и у реду свако име из почетна. Код мло. ги имена сто)и и од куда ]е она], а ђешто и ко]е ]е године записан. Калу^ери су сами писали сваки сво]е име и намастир од куда }'е; а имена прости луди писана су мине]‘ски ліцепо, готово као іедном руком. На имену каиге не сто]'и кад се почела писаніи ; врло стара не може бити, зацппо ни]е паргамент, него артіца (Ерло ліцепа и ]ака). ба сам ту кн>игу сву прочашио и нашао сам иа]стари]и потпис калуфера їысїф а из донце од године ібаЗ. Ту има калуфера и из они намастира, ко]’има се данас ]едва зидине знаду, н. п. из Вотіьака, из Иваае и т. д. А има и из онаксЕи намастира, корима ]а заиста никад пріц'е имена чуо ніцесам , као н. п. равна р Ъ к а , вуманица, ора.овица, осавница, дуиі, кобековиЕЂ, Ѳошпня, Сшеянова цЪ , Брани овина, уреклач’, доноаш’, рогаїыиЪ, вувг.цЪ, воицЪ, донца, добрунЪ, мар. жи&Ъ, шажиЕЪ, гаеЬ.авацЪ, градацЪ, рибница, шемлюгЪ, Ова *) Онђе се ова ева имена из почетна почпіьу. ") И митрополиши сто]е оиђе из почетна.