Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

XXX ко друкчи]‘е; али іе Ъ на]'прилнчни]'е: зашшо ]‘е познашо ые^у лудма, а нншша не значи. О ПРЕТВАРАІЬу ПОЛуГЛАСНИ СЛОЕА. (іе сопзопапііит сотшиІаГіопіЪиз) Често са дога^а у рїђ'ечнма, да ее, благоглаеи]'а ради *), іедно полугласно слово претвори у друго; и обо ]е претвараае дво^ако ■ і) Нека су полугласна слоиа врло налик по гласу іедно на друго, н. п. 6 и п, г и к, д и ш, \ а ћ, ж и ш, з и с, џ и ч. Ова су сва слова тако налик (по гласу) ]Єдно на друго, да се само по шом разлпкуіу, што ]е б мекше од п, г од к, д од ш, і> од к, ж од ш, а од с, а п'од ч. Еад у какво] ри]ечи до^е ко]е од ови]е мекши слова пред твр^е (друго, а не пред аегоЕо), онда се оно мекше претвори у друго швр^е од іьега (зашшо се друкчніе не тоже изговоритя **), н. п. б у п: шнб, гігипка; Срб, Српскн; ***) з а с о пце, Клупче, пт. д. г — к: нокшн (и послн]'е нокага) Д — ш: ]ад, ].ашка! нуднши, нушкати; одигратп, ошпіевати и ш. д. Кад і,ої>е у ріі]'ечи д или ш пред с, онда се вашшо претвори обо]е у ц, н. п. дуци м]'есшо лудскп: Гроцка (риіека и шала вароштда нзме^у Биіограда н Смедерева) пі]есто Гротска (а прялагашелно само Грочански): п шако се готово изговара у свима оваковим (произведшій) рн]ечма, н. п. у господски, градски, братски н т. д. али ]'а ни]есам сми]0 написаніи госпоцки, брацкд: зашшо се |ешто чуіе д, мш, пред с (особито у сложеним риіечма, н. п. подопри ши, одсвакле, одслужити нт. д.); а ђешто се опет пзбацн д или ш на по.ъе (особито у глаголима), н. п. предем, преешп; мешем, мести; ] е д е м, ]' е с т и ; плешем, плести; госпосшво, проклество ит.д.По правилу требало би да се д пред с претвори у ш, али будуйи да се тешко изговара и ]едно и друго: зато сам]а оставио онако. ^а сам чашио у тьигама, шшо су писали прости Срб.ъи, *) Обо ]'е благогласн]'е готово тако различно ме^у народима, као и вкус шеі)у зьудма: што )Є іеднош народу благогласно, то другоме може бити на]проті№нніе, н. п- Срб,ъіту су благогласне ове рнуечн : прст, креш, ерп, брк, шрг, врг, ерг, и остале овакове, а Грк и Талиіан затиснули би уши од овааови ри]ечн; Чесима ]е и Бугарима благогласно л међу два полугласна слова, н. п. длг, пли, елнце, а Србзьи не само шшо у оваковим ріі]ечйма яма)у у міесто л (и. п. дуг, пун, су нце и т. д.), него га (л) ни на кра)у рпіечн, или слога, не могу да'трпе, вей га промн]Єне у о, н. п.пиоао, коша о, жешеоцп, сёоце II ш. д. **) И обо ]е оптте и природно правило у свим іезыцима, само што нови граматннци не кажу да се слова прем]'еіьуіу, него да се изговаоаІу (и. п. Аделунг каже да се Ь пред (: изговара као р); а Грци’су и Лаши ни о шом іі правила написали ко]'е се слоео пред ко]іім, й у ко]'е претвара. ПунесуГрчке иЛатинске кнтге прпміера о том, нп. зогіЬо, «сіірзі, зепріиш; урауы, уасі^Впя. А и у сампм Славенским кіыігама налазп се трага од ови правила само шшо и ни]'есу свуда држали,н.п. у граматпцнГ. Мразовийа, на страна Зг— 55, сшо]іг: ',,воз, раз, „из, без, низ, да разлнкуюшея вЪ писаніи отЪ вос, рас, ігс, бес, нис. „ і. воз, раз, из , без , низ, слагаются с реченїями отЬ шіемене са„то гласнаго либо согласныхЬ б, в, г, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч, „начинаемыми, н. п. воз'ярюся, разбїю , изведу, беззлобенЪ, безчиніе, „и проч. а. вор, рас, нс, бес, нис. слагаются сЪ реченїями отЪ „гшсменЪ согласныхЪ к, п, ш, х, ц, ш, ід, начинаемыми. н. п. вос„ кликну, расхншу, исцЪленіё, беспокойный, нисхожу, и проч.” ***) У млогпм старнм кіыігама Српскнм стоііі написано Српскн, н. п. V Душаново] диплопіи (што (е споменута на страна абз): ,,земли е.ріпеце и.”