Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

ХЫІІ шреб'а умешнуптя а меЗуу онадБа полугласна слова, н. п. птавнп, гааван; плитки, пліітак; мудр й, мудар и т.д. Осим ц р н й, цр н ; с р брнп, сребри; гркй, грк, и осталіце овакови. А кад ойе да се начини од ус^еченога прилагашелног ці^ело, онда му треба, додатя на кра^у и, н. п. жуш, жути; зёлен, .зелени; дрвен, дрвенн и т. д. А ко]а прилагателна имаіу а пред пошледдпм полугласним словом, од они нека избацуіу а у свима осталим преміенама и падежныя (као и Іуекоіа суштесшвишёлна имена мушкога рода, и. п. 3 а р а м, ] а р м а), као н. п. і) сва готово ко]а се свршуіу на а н, н- п. д р обан, дробна, дробно, дроби и; тако раван/гладан, празан, руІан, болан, волан, помаман, крупан, ораи, красан, сийан, срейан, мучан, кршан н т. д. (осим лаган, лађан, шла. ђ ан , у з ан, мекан, ва.ъан, санан, шанан, с иЬан). г) ко]'а се свр. Ш.ТІУ на а к, н. п. л> у б а к, у з а к, р и і е д а к, в и т а к, мл е й а к, м а ] е ц а к, дугачак, Еришак и т, д, (осим л а к, м л а к, і а к, не]ак). 5) ко]а се свршуіу на ар, н. п. р а б ар, му д ар , мокар, ошшариш, д. А нека опеш задржаЕазу а, као н. п. і) «03а се свршуіу на а б, н. п. слаб. 2) 1103а се свршуіу на ав, н. п. лукав, рапав и т. д. 3) коіа се свршуіу 1!а аст, н. п. рачваст, путоногаст и т. д- 4) коіа се свршуіу йа'ат» н. п. главаш, крклаш, носат и т. д. Дчвл *, мал', и велики, не усиіецаіу се никако. Днвлі? требало би Да буде давал, д и в ,ъ а, діів.ъе; Мали, мал (или Мао), т а' л а, мало; авеликк, вели, велика, велико; али се не говори ни ]ЄДНО, него осчпаіу тако: дйвлй, днвда, дзівл.ё; мала, мала, мало; вели» кй, велика, велико. Истина да се м]Єсто мал и велик у зима м ален и голем, алп се говоря и оиако, н. п. 4еси ли велики нарасдхао? (ов^е Срблин нити йе рейи велик ни голем). Прилагателна имена и:у^у три рода и диа склоненная, ПрБо склонениіе, Покоме се склаіьаїу сва прилагателна имена, ко]'а се у средтем роду свршуіу на о, или у мушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, с, т, н. п. слаб, з д р а в , д у г, ‘м л а д , 6 р з, д у б о к , о б а л , п и т о м , раван, дебео, туп, мудар, бос, жуш и ш- д. Приміер првога склонени]а. I. у с і е ч е н о. мушк. И. жуш, Р. жута, жут^га, шутог, Д. жу'ту, жушоме, му, бм В. жуш (жута, тбг, га), 3. Т. *) ] единсшвени бро]". женск. среда, жута, ж 'то , жутё, жута, жутбга, бг, жуто), жу'ту, жушоме, му, бм, жу'ту, жу'шо, жутим, жуши]ем, жут чуі , жутб], С. жу'ту, жушоме, му, 6м, ахложественя бро]. куте жут 'м, жутпи|ем, жу'ту, Жу'тбме, му, бм. И. жути, ^ _ жуте, шута ■Р■ ж/тиіе, жути, 1 . Д. жушйма, ’йм, жутиіем3 а сватРн рода *) Истина да би по смислу требало да нема звагїг, усіеченог, алн ]а сам чуо ђе се говори; не мо і добарчовече! прођцсеідобар чо» вечеіиш. д, 4 *■