Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

ІЛІІ Кад )В говор о шрейем лицу, на]'впше се говори шгпо престо кв]'и, коуа, но)е, алп по особитом синтаксису, н. п. човек, шгао ]е био код мене ; жена, шшо смо ]е вплели; епно, што смо (га) пили; човек, шгпо с’мо код іьега ноішли ; човек, шшо су му коаа украли; човек, шшо смо га *) данас вплели; човек, шшо смо дошли с н>име ; столица, што се на н>оі сїеди; каига , што се из ае учи: перо’, шгао се (акм) пнше ** ***)) ; чо. век, шшо смо о тему говорили; пода) оном човеку, што ]‘е донііуо Ерейу; метни код оног човека, шшо С]ёди онамо: пода] оніш лудма, шшо сшо]е на полу и ш. д, О Г А А Г О Л у. (сіе уегЬо) По значегьу могу се глаголи раздиіелиган у три реда: і) неки глаголи показууу да ко ради што изв]есно пзван. себе, што свагда мора сшаіати у вин. падежу , н. п- п и с а т и к » и г у, с у е ћ и д р в а, к о п а ш іі вино гр а д, ]естн леб, но си гаи воду и ш. д. И оси се глаголи зову д] е ] сшв ііт ел ни (послуіућн ?). а) неки глаголи показуіу да се посао враЬа на онога , ко)и га ради, н. п. б р и] ем с е , к а] е ш с е, н.а д а т и с е, накаапватисёит- д. И ови се глаголи зову повраћашел Н-и"”), корі у правом смислу ниуесу друго нпшша, него глаголи діеустЕителіш : зашшо. и н>иоб посао стоці свагда у вин. падежу (само шшо шце изван онога, ко]н га ради), н. п. б р и) а т и се- (себе), веселишисе, као б р и ] а ш и га, в еселитп т е и т. д, 3) неки глаголи показуіу само стаіъе лица или отвари, или посао, ко]и не иде ни на шшо, што би ста;ало у вин. падежу, него уе у -ономе ко]и га ради, н. п. б о л овашн, спаваши, пЬи, с ) едишп; гори дрво, шезе вода, уздисати ига. д. И ови се глаголи зову средіыі (їегЬа пеиіга) ****). Прим]Єч. і) Обо раздіеленіі]е глагола готово не вриуеди нишша: зашто готово сваки діеістБііше лни глагол може бити и средньи (али правп средньи глагол не може бшпи діеісшвителни), н.. п. П]еваши п]есму, игра-ши когьа, копативпноград, орашигьиву, в и кати л, у де, то су Д)Є]€тЕіітелни глаголи; алн кад се рече (и разулцева), н. п. боле )Є П]ЄБаши него плаката; иагаор се коі-ь не учи угра-. ши; нит’ уми]ем орат’ ни ко паши; уечаш трче а ракита виче , онда су обо све средіыі глаголи. а) Наши Славенскп граматицн назнваіу )ош неке глаголе страдашелиима, анеке о ш л о жи т е л н и м а (сіеропепйа): но такови глагола нити има уСлаЕенскоме ни у СрпскомГкао ни у ЕЬемачком) уазику ******), него. *) Кад се говори о бездушним сшварима, онда се у мушкоме и у средн>ем роду га, ну женской ] е може изоставиши , н. п. нож, шгпо смо данас купили ; да ши іхлашим чашу, што са.м разбио ; добра ]е. она пушка, шшо си ми поклонно; какво ]е оно вино, шшо смо данас пили и ш. д. **) Код оваковяіе ріцечи, коіимасе што ради, често се у говору изоставн оно ниме (іыя) и й>оме (і-ьом), н.п.брус, шшо се бритва оштри ; лопата, шшо се жито віце; гвожђе, шшо се кашнке дубу и ш. д. ***) Наіцп Славенски грамагшіци овакове глаголе зову сгарадателн и м а , а неке отложи тел ним а. ****) Обо ]Є узето из Лашинске грамашнске, зашшо Лаглини введу глаголе дуеу сшв иш елн е и с тпр а д аш ел не, а ови нити су діеісшвителни ни сшрадашелни , него између н>ц средіыі (као- и средіыі род између мушкога и женскога). ,ім**) Над уз^аше пиіан човек на угсцена коаа, па шрче и виче. ако да (уи ко уЗЄО (ла ошлоншпіелни глагол) чуши, ко;и има значеае глагола савршига&лнога, а епреже се као глаголи несавршителни, ш.]. има полу прошавше вриуеме, причастиуе (и дуеуепрпчасши]е) садашшег времена и сушшествишелпо од причасши)а страда, шелнога: чууа, чу ) аше, ч у і а с м о, чууа.с гц е , чу у а у ; чуКіиц чувеіье (и, ц. по чувеіьу).