Srpski sion

Стр 42.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 3.

будНо!' сТ ))а;каЈ)а. који би нас громовитим гласом својим на вријеме будио и очи нам отварао, да се овако дрјемовни не дамо завести предалеко мутним вртлогом Толстове ријечи ? ! Имамо ли Никапора, да нам МуЊевитим блијеском свог ВеЛиког духа освјетли и расвјетли магловите, тамне и скривене Толстове мисли и смјер им страшни ?! Ко ће нама онако вјешто и онако разговјетно знати доказати, да толстовштина значи : пропасг народности, раеуло државе, тровање друштва, убијање породиде, напуштање вјере, разорење дркве?! Ко ће код нас онако етројним и вјештим гласом, онаким ватреним осјећајем, одазвати се против замамљивих звука Толстове „Крајцерове сонаге", као што се у Русији Никанор одазвао?! . . . Ради Толстога упознао сам се са Пиканором, за то сам са Толстим и почео ову жалованку, коју намјењујем читаоцима „Српског Сиона." Један од најпросвјећенијих архијереја, у цијелој нравоелавној цркви, био је херсонски и одески архпјепископ Никанор. Велик богослов, велик философ , велик гсворник. За ово троје имамо много свједока. Навешћемо само три. Никанорово . име носи књига „Р а.з б о р т. р и ме к а г о у ч е н 1 н о видимомђ главенств'1 вђ це ( )кви." Никанорово име носи књига „ПозитивналФилосоФ1нисверхчувствен- ное бнт1е." По трећи пут излазе са Никаноровим пменом на свијет „Бесћде и ноученГа." На коректури четврте књиге тих бееједа у трећем издању, затече бесмртног Чикчнојш ношљедњи час његова живота. „Вјерујте човјеку, који се завлачи под корјен људских мисли," — тако је говорио Никанор својим слушаоцима, у једној својој бесједи. А како да му не вјерујеш, кад те поражава својим знањем и својом вјештином! Не можеш се доста надивити, кад читаш његове књиге, кад слушаш његове бесједе. У чуду се питаш: кад је доспио да научи све то?! Поражава те она сигурност, ошпирност и детаљност његова знања о свему и свачему. Он зна за историју свију ш.рода. Као да је специјалиста историк, говори ти он о историји и старих и садањих народа; једнаком сигурносги говори он о нросвјећеним народима I о животу дивљих народа. Као да друго ништа не ради, већ се вјечито са статистиком бави, тако ти говори о разним државама, њиховом устројству и уирав ј . А кад ти

стане тумачити коју неразумљивију ријеч, мислиш да је нред тобом најозбиљнији неки филслог, који и дан и ноћ преврће литературне споменике и старе граматике. оа час опет учини1;е ти се, Да слушаш великог ириродњака, који је увардао тајне немуштег језика мајке приро ),е. И онда ти се онет нриказује философ, велики и умни, да се онесвЈестиш гледајући га на оној висини. А о чему ти говорио да говорио, гледао га као ФИлосоФа, или природњака, Филолога, статистичара или историка, вазда видиш и богослова, ваепитана на богооткривеним истинама, под којих свјетлост ставља све о чему говори и свјетлошћу којих освјет; ава иреживјелу већ прошлост, садашњост мутну и неизвесну будућност. У искушењу си да помислиш: овај човјек учио је свето иисмо на намет. А кад те наведе на море свето-отачаске литературе, помислићеш : овај није јдоспио ни јести ни снавати, док је све то научио. Тако је учен, тако је вјешт, тако је окретан богословФилосОФ-говорник Никапор. „Или је данас епископ мање одговоран пред Богом и пред свијетом? И кад би склонио очи и заснао, зар га не би нробудила бура, која њему више но икоме опасноч.ћу нријети? Мир у свијету моралном, чини нам се да је сталан, али он је само привидан. Не треба гледати у далеку Француску, -- наша Русија шира је и за буру пространија," — тако је 1871. године говорио Никанор, кад је као архимандрит и ректор казанске духовне академије наречен за енископа. И ниЈе у вјетар говорио. Епископ Никанор није никад задрјемао. Над цијелом великом Русијом лебдио је будни дух његов. Сваку болеет, сваку рану на том великом тијелу оназио је, вјешту диагнозу етавио, свакој мелема тражио. Бесједе су његове историја сувременог живота православне Русије, историја, у којој се без околишења указује на сметње и преноне, које спрјечаваЈ'у правилни и здрави крвоток у том великом дијелу * ишћанскога свијета. Али, Никанор ипак није ексклузивни Рус. Он топло осјећа за своју браћу по крви и роду. Ено његсво „Воззван1е кт. братвнмт. Славннамт>" — нреведено и на српски у задарском „Срнском Рласу" — на које су, когод и у злој намјери, у свој Јевропи пажњу обратили. А неприсиљене молигве одеских иновјераца за здравље и живот његои, свједоче очито, да је Никанор био човјек, у најплеменитијем смислу.