Srpski sion

Б р. 3

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 47.

(Прослава св. Саве.) Народни празник св. Саве прослављен је свечано на све сгране Срнства у цркви, школи и друштву. Осим тога даване су по многим местима беседе и за^аве на школсад, просветне и добротворне дели а све је то чињено у славу народном светитељу и просветитељу. У Новоме Саду прослављен је овај народни иразник врло свечаним начином. У саборној дркви служио је св. литургију прота М. Ћири% са још два свештеника После тога било је освећење воде у гимназијској дворани. Том приликом говорио је проФе сор А. СандиЛ у славу и спомен првом оснивачу срп. велике гимназије новосадске, Сави ВуковиИу од Ђерегсова, и у спомен и славу Марији ПешроеиКки, која је заједно са својим братом Луком Миланковићем основала стипендијску закладу. У говору свом изнео' је г. Сандић живот и заслуге тих народних добротвора, па су онда њихове н^ве слике ошкривене и стављене у дворану гимназијску ради вечног спомена и угледа. За тим је проФесор Јован ГрчиИ прочитао имена оснивача и приложника гимназијских. После тога говорио је још гимназисга VIII разреда, Ђорђе ЛетиЛ, о животу и делима св. Саве. У 4 сахата после подне држало је књижевно одељење „Машице сраске и , по уведеном обичају^ своју свечану седницу, коју је лепим говором отворио потпредседник др. Ђорђе Дера. Дворана матичина била је препуна чланова и публике. У тој свечаној седници држана су три говора. Први је гов^р био дра Милана СавиЛа у спомен и славу Мшии ДимитријевиЛу. Пошто је говорник био спречен доћи у седницу, прочитао је тај гогор секретар А. Хаџић. Други је говор држао А. СандиЛ у спомен и славу Огњеславу Утјешенови%у-Осшро}кинско.н, а трећи Милан А. ЈовановиЛ у спомен и славу Владимиру КрасиЛу. Сва три покојника, којима је у сиомен и славу говорено, били су чланови књ ижевпог одељења матичиног. Присутни су с пажњом и одобравањем саслушали сва три говора. — У вече одржана је гимназијска ђачка беседа, која је ванредно јако била посећена. Ученици гимназијски представљали су на беседи музикалну драму „Тит" од Мозарта, коју је нрерадио Ј. Грчић. Певање и свирање испало је врло леио и прецизно. Беседа је ова приређена у корист сиромашних ученика гимназијских, те је на ту цел пало преко 1500 ®ор. чиста прихода.

(Патронат срп. ведике гимнааије новосадске) имао је 12. (24.) о. м. своју седницу. која је нарочито сазвана била ради избора гимназијског катихете на место г. Милутина Јакшића, који је изабран за проФесора богословије у Карловцима. Привремено је, по одласку г. Јакшића, предавао катихизис у гимназији г. Милан Ћирић, нрота новосадски. За катихету се пријавило њих петорица молилаца, но између њих је г. Милутин Гавриловић, свршени богослов и изабрани нарох сомборски, пред избор иовукао молбу натраг. Про есорска колегија предложила је натронату за избор г. Младена МиловановиИа, свршеног богослова. као најбоље квалиФикованог. Пошто је било мало присутпих чланова, остављено је председнику натронатском, да он привремено именује катихету, а после да се на ново распише стечај, у толико више, што је рок нрвом стечају био врло кратак. Председник је за тим именовао за иривр катихету М. Мил »вановића као најспособнијег. — Узет је на знање допис Његове Светости г. патријарха о фонду некадашње грчке школе у Н. Саду, којн се као фонд гимназије предаје на руковање патронату. За тај фонд зготовиће се основно писмо. — Неким нроФесорима одобрени су квинквенали. — ПроФесорима дру Ђорђу Дери и Благоју ПранчнКу одређена је прииомоК од 500 ф. за други део „Речника " њихова, и то за срискомађарски део, који сада треба да се штампа. Лане је изишао први део (мађарско-срнски) од тога изврсног речника. И 3 Ј А В Д.*) Врло ме је непријатно изненадила појава г. Алагићеве критике, коју је у 23. броју „Гласа Истине" од год. 1890 уврстио, и не дочекав моје обеИано ародууксње. Непријатно велим, јер ми подваљује интендију, да сам ја тај мој чланак у 21. бр. „Гласа Истине" од г. 1890 наиисао као критику на наги ред >кциони рад у црквеним књигама и као да са.н смијерао, да овај одбор диазг тужим иред оаАинством. Ја ево јавно, по души мојој исповиједам, да никако нијесам смијерао на одборски рад, нити бих био индискретан, па и сад нећу, ма ме колико изазивао г. А. на то, но ја сам те биљешке моје „ Неке аогрешке " од преко 10 го-

*) Ову изјаву пуштамо у лист као објашњеље и обрану г. Бољарића, за коју он одговара А нека нам опрости, гато смо из ње испустили неке оштрије изразе и све оно, што не спада на ствар. Уредн.