Srpski sion

Б р. 8.

„СРПСКИ СИ0Р1."

С тр . 128.

теничких удовица и сирочади; али на сабору је већина, која за то не зна, две трећине су тамо цивила, а њима није тако та ствар хитна. Њих тако то питање не тишти, јер друго је осећати свој бол, а друго је гледати како другог што боли. На њих се не треба уздати, па њих не треба ни крпвити, ако ништа не буде; па, боме, и од самих свештеника нема се Бог зна шта очекивати. Свештеник док је жив има колко толико, он пати само у помислп на сиротињу своје удовице и деце после смртп његове; али та јадна удовица и та бедна сирочад на делу пате. Њега теши и нада, да ће како год његове горка чаша мимоићи, он ту чашу не види, или је бар пред собом не види, али удовица и сирочад његова из ње пију и плачу. Да није тако, заиста не би било овако, као што јесте. Да је на сабору, као што има свештеника, трећина удовица свеште ничких или њихове сирочади, одавна бн удовичког Фонда било. Никог, дакле, свештенство не треба да криви него себе. Свештенство је најважнији Фактор на сабору у Карловцима. Њега има трећина; али, што је главно, оно је као сталеж тамо застунљено, без кога не може ништа бити. Нека оно одсудно изјави : док ово или оно не буде, ми ни корака даље не ћемо, па ће то морати битн. Не ће ли други на то пристати. свештенство нек се уклони из сабора и сабор не може даље радити. Оне две трећине гису као две трећине у другим саборима, оне не могу саме радити, но се сабор мора разићи и нови избори обавити. Но и онда мора трећина свештеника бити. Ако и други свештеницн буду изабрани, нека и ти то рекну и ураде што и први, па, или неће никад бити сабора или мора бпти што треба да буде. Лепим ништа не ћете учинпти, госнодо свештеници, то сте видели до сад за 22 године, но пресијом.

Ви господо свештеницм. ви, и ннко више, ви сте криви, што данас нема Фонда за удовице и спрочад свештеничку, па тако и сада, ако се ништа за тај фонд не учпни, ви ћете сами бити криви. Када се дакле, господо свештеници, који сте заступницп на сабору у Карловцима. о Ђурђеву дне искупите, сложпте се сви између себе и једнодушно иштите, да се пре свега на дневни ред стави расправа о Фонду удовпчком. Ако вам кажу да ће то доцније доћи на ред, не верујте им, то су вам и до сад говорили. Или или ! Или то нек најпре сврше, или идите својим кућама! Не учините ли то, онда ћете показати. да сте себични, саможиви, да вам је само до вас самих стало док сте живи а жена и деца вам нека гладу.ју после Све, па п догација ваша може нриче кати, али удовици и сирочадима није до чекања. Сестре попадпје, којима су мужеви заступници на сабору, помислите да и ви можете скорим удовице а деца ваша с.ирочад бити, помислите на то и знаћете одма шта вам ваља чинити. За вас, знате добро, да нема изгледа за лруги брачни живот, попадпја се ретко по други пут удаје; с те стране немате се никаквој помоћи надати; нека вам се дакле и деци вашој пензијом колико толико обезбеди живот, да просјачењем пе срамотите себе, чин свештенички и народ српски Много може жена а највише може попадпја код мужа свог учинити. Ставите дакле, драге сестре, мужевима својима на срце и на душу питање о Фонду за свештеничке удовице и сирочад Реците нм, кад пођу на сабор, као она Шпартанка кад је мужу п сину иредавала штит кад су у беј полазили, што им је рекла: или с њиме или на њему ! У Пешровуселу . Милаца П. Попови!, пароховица.