Srpski sion

Стр. 434.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 28.

каже се и нише : колнко којп народ поштује гробове својих великих људи онолико пази и цени дела њихна за жи вота им, и толико их је био заслужно н њих се од Бога удостојио ; нроклетиња је на народу, који не частвује гробље људи, за свога доба на гласу са рада им благодетнога ! У нас доселе, на жалост, слабо се назпше гробови великих људн: ено у Београду: место Доситијеву гробу треба корацима од саборне цркве измерити и насумце нагодити „гдв леже костаи његове он је сво) род љубио "/ СИМИ Милутиновићу нрипремају Срби Сарајлије свечаност и славље стогодишње, а у гробљу крај цркве пали лулске у Београду једва му се гроб разазнаје; није боље тамо ни са гробом Ђуре Даничића. ПроФесору Ђорђу Магарашевићу гроб у портн саборне цркве у Новом Саду по случају погоди старац деведесетлетни, где га сахранише; исто се тако тек овпх дана дознало за гроб и другому ироФесору Лази Лазаревићу у истој норти пред зданијем сриске велике гимназије повосадске! Поменути игуман ковнљски са братством својим учинио је, колико се год даде и могаде, да пред светом покаже, ка ко се и у нас бар одсад хоће да ноштује спомен великих људи — ту изреком и поименце спомен и помен великога човека у нас Јована РајиЛа , архимапдрнта (год. 1772.—1801.) у Ковиљу тога манастира светосавског. Игуман Мирон ЂорђевиИ, кад је дошло да се у цркви манастирској новим патосом прекрасним измени старн овештани отворио јегробнпцу Јована Рајића (у цркви с леве стране до престола Богородичина), сдм собом пребрао је иску.шо све до једне кости Рајићеве, наместио у нов сандучић мртвачки, гробницу боље оправио и шу иоложио земљане осшатке великога иокојника ... да и даље бораве у тој цркви светосавској санак вечити, одмор мртвачки — до судна дана и напла те вечне, заслужене нраведне! На гробницу ту, заклоиац озгоре, узидао је монументалну, дивну илочу сивасшабеличасша граниша, два метра дугачку и

нешто више од метра широку, с крстом у камену православннм, и на плочи тој је овај запис од речи до речи и од слова до слова : ^ КЖЕ * 0о а

ЈОВАНА РАЈИ-цА рођена II. новембра 1728. умрлог 11. децембра 1801. АРХИМАНДРИТА СВЕТО-АРХАНђЕЛСКОГ МАНАСТИРА КОВШБА 1772.-18(11 УЧИТЕЉА Б0Г00Л0ЕЉА — 15РА1ШЧА ПРАВОСЛАВЉА, ВЕЛИКОГА КЊИЖЕВИИКА СРПСКОГ.

Историјом из таме заборавља на светлост нзнесе прошлост (Јрбаља и најбаиже браће им словенске; Катихисисом темељ православља спасе цркви, народу св јм ; Телом Бого ловља утврди Ступ православља — свештенство српско; Зборником беседа, недељом и свецем, отвори извор изобилан речп животворне проповедпидима благе вести еванђеља; Цветником даде народу двеста дваест и чртири цвета мирисава, све босиља и тамјапа, да се краси срце и племопи душа у Орбина и Српкиње; п-снама духовним раздрага побожне душе: и па дому и у цркви да величају песмопојем велику славу божију и т. д. покојпа му душа — помеп му вечан слава по свем Орпству!

Обележје ово, на гробу му овде, намести игуман светоарханђелског манастира овог МИРОН ЂОРБЕВИЋ са братством, год. 1891. Окио^чшкл к1 |лф|1 (0,м| Д (Офсзку.*) * * * Постанак манастира Ковиља засеже у времеиа наша сшаринска ; но иредању ца*) Потпис овај тајном буквицом српском значи : Сасшавио ирофесор А СандиЛ. Ур.