Srpski sion

Б р . 35.

С тр . 56б.

мевовати Димитрија Поповића, бившег нр. конс. бележника. „Но о свему овоме, као и о целокунном раду сва три одсека енархијске управе, поднесени су и на сто сл. скушптине положени дотичнн извештаји, који и ако су због неуредности у архиви ненот пуни, али су са реткнм трудом и великом марљивошћу верно и истинито састављени. „У том дакле уверењу и тој лепој нади, да ћете господо скупштинари и представници, нознавајући свој делокруг и положај, као и околности и прилике у којима се налазимо, и хтети и знати пред стојећи вам посао хладнокрвно, озбиљно, размишљено и достојанствено, а све у корист св. матере цркве наше и милог нам народа нашег, на ошпте задовољство решити и обавити, — радујем се и мило ми је, што ми се прплика дала, да вас баш ја, као син и некадашњи сатрудбеник ове епарх. управе, а сада по милости божијој, краљевском поверењу и вољи народа српског, као Патријарх и као зако нити управитељ ове енархије, у овако ле

ном броју око себе сакупљене видити и са искрепом добродошлицом поздравити могу, нроглашујући седницу за отворену! — са усклпком: да живи ЕБег Ц. и А Кр. Величанство! Да живи народ српски ! После овога значајнога говора Његове Светости Патријарха који је са до • стојном пажњом саслушан и усклицима искреног одобравања пропраћен — прешло се на предавање веровница скупштинских чланова, те пошто су веровнице предане изабран је оверовни одбор од 5 лица, у који су ушли : г.г нроте Мнлан Ћирић и Милош Папић, а за њима још: Др. Стеван Кронић, Исидор Дебељачки и Ђорђе Р. СтеФановић. Оверовни одбор брзо је свршио свој задатак и на основу његовога извештаја оверовљени су избори 43 скупштинска члана, а уз то је скупштина извештена, да 9 чланова нису до ■ шли на скупштину, 9 чланова је помрло, а двојици се нису могле позивиице уручити Пошто је скупштпна извештај тај узела на знање, прешло се на конститујИСање епарх. СКуНШТИНе. (Наставиће се.)

ДВЕ ТРИ РЕЧИ ПОСЛЕ ИЗЈАВЕ ПРЕОСВЕћЕНОГ Г. ЕПИСКОПА НИКОДИМА. У 29. броју овога листа прозборио ако преосвећени г. енископ хоће са својим

сам о „ Ускршњвм иоздраву " преосвећеног г. еппскопа Никодима. У 32. броју изјављује преосвећени г. епископ, да је његова намера била чиста п нлеменита и да он уважава Његову Светост, патријарха српског и његов рад за свету нашу цркву. Преосвећепп г. епискон Никодим призвао је Бога за сведока истинитости и искрености својих речи. Вероватн треба. Но преосвећенн господин епискои дубоко жали, што се могао онакав смисао дати ономе месту његова поздрава, на коме он спомиње „срискога натријарха." Ово ми није јасно. Ако је преосвећени г. епископ овим хтео рећи, да жали, што је опо место тако стилизовао да му се онакав смисао може и мора дати, онда ја на такву изјаву немам ништа рећи. Но 19. августа 1891.

„могао дати" да рече, да сам Ја сво]евољио и на силу онај емисао истесао из онога места, опда ]а морам најсвечаније и најодлучније одбити од себе ту инсинуацију. Ја несам извртао смисла његовпх речи. За ово ми је доста сведоџба непристраних читалаца. Ја сам истинито и верно казао шта је написано, а мило ми је констатоватп, да преосвећенн г. епископ Никодим изјављује, да није хтео оно написати. На ма у митрополији карловачкој доста је. Браћа из Далмације не могу нам пребацити. да наш свети патријарх одобрава рад на унији и да смо ми ћутали, кад је задарски г. епискои то његово одобравање јавно и службено жигосао. Хвала г. епискоиу Никодиму. што је нашао за вредно да, ма и позван, увређеном нашем осећају даде задовољштину. Млади саборлија.