Srpski sion

С тр . 580.

„СПРСКИ сион а

В р. 36.

председника пропуштено је много гдта и од онога, што им је и директна дужност била. Какво је стање у епархијској управи нарочито за потоњих 10 година владало, то најбоље илуструје крајње неуредна епархијска архива. Из исте епархијске архиве види се, да су званични сииси растурени, неуређени, да од седничких записника по читаве године Фале, а и иначе да су посве неуредни и непотпуии, да од истих записника, којих број у разним одсецима иде на стотине — једва ако је једна десетина оверовљена, а сви остали нису ни од самог председника и бележника потписани, даље, да се индекси и регистри — као неонходно нужни кључеви за сваку уредну архиву — никада нису водили, да у свакој години има по читава гомила ненротоколисаних, иа често чак и непрезентованих списа, који никад у седииду унесени нису били, и најзад, да се у архиви налази преко 100 црквено-општинских рачуна из разних година, који никада нису ревизији подвргнути — у онште да је епархијска канцелари}а и архива у таковоме стању, да ће се много, врло много труда морати уложити, да се и једна и друга као што треба уреди. После ових општих напомена, којима се тумачи досадашње стање и неуспех у делима енархијске управе бачке — част је појединим одсецима епарх. управе поднети засебне извештаје о саставу и радњи својој за потоњих 20 година". Прелазећи <1а извештај појединих одсека еаарх. иодбележник Лукијан БогдановиИ- , чита опширан, савесно и марљиво устројен извешшај о раду еиархијске копсисшорије , из кога вадимо ова значајна места : Од 1871. год., кад је држана прва и последња органисаторска епарх. скупштина, од 16 свештеничких чланова епархиј ске скупштине живи су само: Лазар Каћански, нарох сентомашки, Јован Марјановић, парох лалићки, Александар Поповић, парох ст. бечејски, Александар Николић, сенћански, и Јован Павловић, ађански, а сви остали свештенички чланови поумирали су у току дугих 20 година.

Од окр. протопресвитера, који су као вирилни чланови 1871. год. ушли у консисторију — данас нема ни једнога у консисторији, јер ст. бечејски (Бастић), жабаљски (Максим Папић) и новосадски (А. Захарић) међувремено поумираше — а сомборски, Георгије Бранковић, данашњи преузв. г. Патријарх српски, избором за темишварског епискоиа, напустио је своје место у бачкој консисторији. Од световних конс. чланова из 1871. год. живи су и активно учествују у радњи епарх. конзисторије бачке само двојица а на име : Арон пл Војновпћ из Ст. Бечеја и Милош Јездимировић из Нов. Сада — а уз њих још и Др. Илија Бучетић, који је 1874. за конс. приседника изабран. Оста ли чланови или су помрли, или су се раселили, или на чланству оставке дали. Епархијом бачком од 1882. год управљао је иок. епископ бачки и касније патрнјарх српски, Герман АнђелаК — а од 1882. до почетка '1891. год. пок. епископ Василијан Пешр<>ви,6,. Епархијски бележник био је до 1872. тадашњи ђакон новосадски касније иарох ђурђевачки, пок, Сшеван НиколиД, ; од 1872. до 1879. био је епарх. бележник Јован доцније Јосиф ГрујиК иротођакон, од 1879. до средине 1891. био је епарх. бележник адвокат Димитрије ПоиовиЛ , а од ове године је јеромонах Сергије Шакрак НмниН. Стечајно-испитаној комисији у садашњици је председник Јован Борота, окр. прота ст. бечејски, а чланови су јој Милан Ћирић окр. прота и Павле Балта па,рох новосадски. Комисији за преслушање сведокау бракоразводним парницама пред седник је: Милан Тшрић, прота новосадски, а чланови Др. Михаило Полит, Др. Илија Вучетпћ и епарх. бележник Тако званој „примирителној" комисији сада је председник Милан Ћирић, окр прота новосадски. Радња епарх. консисторије б ачке кретала се у гдавном у границама проииса ног делокруга — алн та радња није била тако жнва, систематична и п лодоносна као што би требало. Епархпјс ка канцеларија и архпва није држана у реду ста-