Srpski sion

Б Р . 36.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 585.

у тој адвокатури за хришћанство и лежала је у иеку руку снага светог Сана у ирвим вијековима хришћанства. Тај карактер древног ироновједништва заслужује пажњу ; оно није себи нрисвајало сурова права властн него је накло њено било народу, оно је радило за правосуђе и снисходљивост према њему. Злоунотребе деспотичке управе неопходно захтеваху такво застуиништво. које је у њеколико замијенило благодати слободе. Лако је нојмити, како су хршпћанске ис тине, онда још нове и живе, — а те су: учење о сиромаштву, о једнакости пред Богом о искупљењу човјештва крвљу небесне жртве, — давале снагу доказима хршнћанских настпра у корпст бпједног и угњетеног народа. Цицерон, обраћајући се великој души Цезаревој, хвали његово милосрђе и благост као врлине. којима се најбоље задобија народна љубав и приближује Богу. Но у четвртом вијеку, кад је требало гапути срде суровог и грубог заповедника, или деспотичког преФекта, бескорисна је била тежња за популарношћу илн за чувством части; иотребни су били други појмови, друга -обећања-:хришћанство је у том случају ноказало изванредну снагу. Нема ништа занимљивијег од проповиједи св. Григорија, која је управљена ^ад народу назијанскому, сад уиравктељу римском, који је дошао да из веде казну за њеке смутње. Прве пропо

виједи његове пуне су утјехе и иаде; он жели да дијели судбу своје браће,- он их жали. умирује и правда. За тим се про повијед његова односи на управитеља и сад постаје строга : „Прпнеси на дар Бо гу мило°рђе," вели он ; „та му је жртва пријатнија од сваке друге, као жртва не норочна, ради које ће се на тебе излити божја доброта Ништа не греба да ти смета да будеш милосрдан н кротак: никакве околности времепа ни страх пред царем, ни губитак више части, ни гордост власти; заслужи себи благовољење небесно онда, кад си у прилици; сам ће ти Бог платити за све што учиниш у име Његово." Св. Григорије Богослов био је ревним проповједпиком нравославног учења, за које се цијелог свог живота св. Атанасије борио. С тога је он морао тр пити гоњења која је иоднзао бранитељ Аријев Балент, на православне. Аријанство је било необично сиажно у већем дијелу имнерије; а у Цариграду одузео је пмнератор нравославнима све цркве једну за другом, н та отимачина изведена је необичном жестином. И тако православни к^јих је било необично много лишени могућности да свршавају јавно сво је богослужење. одлучише да изаберу себи за архиепископа човјека чувена, одарена говорништвом стална у вјерп, православна и кадра да се бори са Аријапима. (Свршиће се.)

0 ЗНАЧЕ&У Н ДРЕВНОСТИ ДЈЕЈСТАВА, КОЈА СЕ СВРШАВАЈУ ПРИ ОСВЕЋЕЊУ ХРАМОВА. с руског превео Григорије А. Николић, богослов. (Наставак) рреме иостанка и овога обичаја од бама 67 ) дакле тамо где су погребавали носи се к временима гоњења У свештене остатке браће своје, који су по-

$> та бурна времена, кад се огањ и мач п све силе, које руше, устремиле биле иротив последоватеља" 1 аспетога хришћани, не могући свршавати побожне скупове своје у градовима, сакриваху се ради тога где су само могли 66 ), а понајвише у нећинама и катаком66 ) 3а нас, пише један отац III. в., за насје све слј г жило местом скупова: пустиња, лађа, тамница. Ошш'8. А1ехаи. арш! Еиз. Шз(;. Есс1. М) VII. сар. XVII.

ложили душу своју за име Христово 68 ); то су олтари на којпма се свршавало свештенодјејство бескрвне жртве, и особпто су били постављани иа гробовима овнх храбрих војника Христових. 69 ) Навнкнувши се на тај начин да се скуиљају на, гробови67 ) Еиз. Есс1. 1л1>. VII. сар. XI. Ејђ IX. сар II. 63 ) Јиа(; Аро4. 2. 69 ) Види вђ Четви-Мин. Жипе Еванг. Лук. Окт. 18.