Srpski sion

С тр . 598.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 37.

ВЛСКРСНИ Глас I. Кам када је на гробу Ти, Сиасе, Од Јудеја запечаћен био И када су крај њега војници Пречисто Ти стражарили тело, Трећи дан сн устао из мртвпх, Дарујући за увек нам жнће. Тога радн н пебесне силе Сви анђели — радосно клицаху: Нек је слава, Живодавче. Теби, Слава Твоме васкрсењу, Христе, Слава царству, промислу, старању, 0, Једини, којн тако силно Васколико човечанство љубиш ! Глас II. Када си се сишао ка смрти, Ад. жпвоте, што нрестати не ће! Божанства сн умртвно сјајем, А када си н умрле моћно Са најнижих подигао места, Све небесне силе Ти појаху: Жинодавче, Господе наш, Боже, Нека Ти је за на веки слава ! Глас III. Све нека се на небу весели И радује све, што је на земљи, Јер сатвори н ноказа Госиод Мишцом, руком недостижну снагу, Смрт је својом ногазпо смрћу, Спасао нас из чељусти ада, Вељу милост даровавши свету. Глас IV. Кад су светлу проновед за васкрс Ученпце дознале Господње, Од анђела сазнавши за исти, Нрадедско су осуђење свргле, Овако су, аностолом тпме Хвалећн се, говориле тада: Смрт је — ето — савладана, Христос Пови Сад, 1891.

ТРОПАРИ. Као Бог је устао пз гроба, Вељу милост Он поклонп свету! Глас V. Слово. Сина, ком почетка нема Ка' ни Оцу, ни светоме Духу, Који нам се од свагдашње Деве На спасење родио, васпојмо И Н>ему се ноклонимо, вернп, Јер је на крст добровољно хтео Да узиде и смрт да претрпп И да тиме већ умрле дотле Својим славним васкрсењем дпгне! Глас VI. Анђеоске силе Ти на гробу Када беху и стајаху онде, Обамреше стражарп војпицн, А Марија пречпсто Ти тело Да помаже — тражила је свуда. Пленио си ад, а неси био Ода њ мучен, сусрео си Деву, Ти, који си давалац живота И који си устао из мртвих, 0 Господе, нек је слава Тебн! Глас VII. Смрт си крстом разрушио, рај си Разбојнику отворпо њиме, Мпроноснпм женама си сузе. Плач у радост променио Спасе, Аиостолом зановед си дао. Да по свету проповеде, Хрисге, Да из гроба васкрсао јеси, Вељу милост подаривши свету. Глас VIII Са висине сишао си доле И трндневап нримпо си погреб, Милосрдни! рад' људи на земљи. Да пх грешних ослободиш страсти. Ти сн наше васкреење, ашће ! О, Госиоде, иека Ти је слава! Ив. М. Попови!.