Srpski sion

Б р . 50.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 813.

теље у Сомбору, да образују одбор у сврху купљења прилога за подизање сиоменнка, као видљивог знака оне оданости, ноштовања и благодарности, које нрема неуморном раденику, врлом родољубу а сада уиокојеном свом бившем наставнику, односно поштоваоцу осећа до двадесет учитељских и учитељичких нараштаја. Да би споменик што достојнији био великих заслуга милог учитеља и да би престављао вернију слику оног поштовања, које осећамо и којим дугујемо незаборављеној успомени драгог нам покоЈника, то потгшсани у име одбора иозивамо све бивше његове ученике — учитеље и учитељице, да ио могућству свом приложе на ову одиста племениту цељ, давши тпме видљиви знак оних нежнијих осећаја, који их везују за успомену свог некадашњег духовног оца, но уједно се умољавају, да позову на прилагање и остале поштоватеље покојникове. Одбор ће путем јавних гласила издати признанице прилагачима о ириложеним свотама. Да би се нак споменик мпгао подићи на годишњи дан пресељења у вечност милог покојника, то одбор моли све штоване прилагаче, да се пожуре са прилозима и исте најдуже до половипе месеца Фебруара године 1892 ношљу, како би се почетком месеца марта исте године споменик могао ставити на кућу вечног борављења његовог. Прилози се шаљу на председника одбора. Из седнице одбора држане у Сомбору 24. новембра 1891. г. Перовођа : Председник : Жарко Попови! с. р., Милан Стојши^ с. р., катихета на в. д. шкоди. профссор учит. школе. Благајник : Милош Ковови! с. р. учитељ основ. школе.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. „ЗБИРКА ПЕДАГОШШ РАДОВГ ПГВА КЊИГА. У овој књизи биће прештампане три моје недагошке раснраве, на име : I. Змај-Јован ЈоваповкК, као иедагог ; 77. 0 уарави и надзотру тколском\ 111. Може ли школа бити без теле ■ сне казне ? Ово су управо три покушаја, намењена, да буду као прилози за што успешније решење питања, о којима ваља озбиљно премишљати. I. Историја васпитања представља код нас још веома необрађено земљиште. Поред осталога, колико је красна и драгоцена градива за педагошко проучавање наших одношаја у списима оних врсних књижевника, који се не баве специјално педагогијом. А да се све ово испита,

прибере и како ваља оцени, од великог је значаЈа по успешни развој педагошке знаности у нас. У ту сврху нокушао сам нрвим чланком да нрикажем у педагошкој светлости нашег наЈ - генија шијег данашњег песника. — II. Питање, ко да управља и иадзирава народне школе, од великог је замашаја по интензивни нанредак ове просветне установе. На жалост, можда се само још код нас сумња у гу необориву истину, да зналачки и са правим успехом могу надзиравати народну школу само они људи, који су ра-или у школи зашколу. У другом чланку покушао сам дакле да докажем, како народна школа може поволно да напредује искључино под управом и надзором теориски и аракшички сгручно образованих л.уди. — Ш. На стару, па и нову школу често се диже новика. да ее нри настави служи окрутним сред твима. Будимо искрени, па прианајмо, да су по иекад овакови приговори оправдани. Ако је истина, да су народни учи тељи пијонири хуманости, онда доследност захтева, да се у своме плсменитом раду и служе само хуманим средствпма. А да се батина, шиба, Фиргаз и т д. не могу конзеквентно уврстити међу хумана > редства, то је — бар моје најдубље осведочење. Сврха је дакле треће моје расправе та, да докаже, како Ј 'е телесиа казна недостојна данашње школе, тпм пре, што се уз добру вољу и озбиљну студију збиљаможе бити без ње. Ја рекох, да су ово само тек нокушаји. Но да су ми ови покушаји пошли за руком, верујем заго, што је књижевно друштво. „Матица Српека", наградом увенчала и у своме „Летопису" штампала све ове три расправе. Пријатељи, који ме од дуже времена подстичу да издам у засебној књизи ове радове, наводе за разлог, како је „Летопис" у учитељским круговима саразмерно досга слабо распрострањен А за једну од ових расправа изражепа ј "е жеља и у јавној штамии, да би је ваљало засебно штампати. Имајући на уму наше књижевне прилике, дуго сам се ломио, премишљајући, да ли да се на овакав посао одважим, нли не. У мени је преовладало то уверење, да ћу помоћу учитељства и пријатеља народног образовања ипак моћи савладати трошкове око овог нодузећа. У ово верујем тим ире, што су сви ови радови намењени лешпеч угледу оних поборника, који се с пожртвовањем боре за умни и душевни препород свога народа. Књига ће изнети око 10 штампаних табака на финој хартији у Формату „Новог Васпитача". Цена по комаду је 80 нов. За Србију комад стаје 2 динара. Ко скупи осам, претплатника, добија једну књигу бесплатно. Књига је у штампи, а биће разаслана до божића, најдаље до нове годиме. II етилату ваља што нре поолати на ааресу : Мита НешковиБ, кр. жуп. школски надзорник. Беловар. (Хрватска)