Srpski sion

Б р . 51.

„СРПСКИСИОН."

С тр . 831.

Милеву, која ето са својом остарелом мајком оплакује свога доброга бабу, који јој никоју радост није ускратио. Покојник је био врло скроман човек и никад се није истицао знањем; био је искрен: ако што није знао, — наравно што не спада у његову струку -- 011 је просто и на кратко одго ворио: „Ја то не знам!" Но ако је било питање о богословским, особито догматичким стварима, ту је мало коме уступао. У иојању био је пра ви мајстор. Своју свештепичку дужност вршио 37 година најсавесније и с младићким жаром и одушевљењем. Претпостављеној духовној власти био је одан и понизан, а према нотчињенима љубазан, снисходлшв и колегијалан. Но најлепше му је својство било: уврстоИа. карактера и доследност. Као сунруг и родитељ био је до крајности нежан, а нознат као гостоЛ)убив домаћин. Са тих лепих својстава сви су га подручни свештеници љубили, а црквене општнне, особито оне из околике кањишке, толико попгговале, да су га сваком приликом за савет иитале к његову жељу, као најстрожију заповест испуњавале. Дуго се опирао, док је нримио управу над овим иајпространијим протопресвитератом, јер осећао^ да је већ тежак за та,ј лосао. Како је у протонресвитерату мало гвоздених нутева, то је путовао већином с колима. Тако је и пред Арханђелов дан дошао на коли с пута уморан и озебао. На Арханђелов-дан је носледњи иут одслужио св литургију! На опелу се слегло мноштво света из места и околине. Чинодјејствовао је преч. г. Георгије Влаховић, прота великокикиндски, уз суделовање дванаест свештеника. Са иокојником се опросгио у цркви друг му и пријатељ преч. г. протојереј Павле Јовановић из Сирига у врло лепом говору, као што смо навикли слушати из уста родољубивога поп-Паје. Збогом драги нокојниче! Лака ти црна зе мља! Усиомена на твоју доброту и честптост живеће дуго код свију оних, који су те добро иознавали ! Ц—ц. ШНА ЗАХВШ. Пример честите браће Радншића, који обдарише ове године свету цркву нашу лепим небом, уродио јо плодом, те нашао носледоватеља у лицу две овдашње врле српске и хришћанске душе н то: Аце Чолипа п Миде, удове Лазе

СекулпНа , од којих нрви поклони леп крст иресшолни а баба-Мида лепо израђену илашшаницу и целивачу икону св. Игњатија Ђогоносца, те на оваком красном дару заслужују јавну хвалу и признање. Потнисано свештенство слаће свагда топле молитве нрестолу божијем за новољно здравље и дуг живот предноменутих врлих нриложника и њихове обител.и а за спас и покој душе њихових умрлих ; а овпм нутем кличе им : живели ктигори светог храма нашег Аца Чолић и Мида Секулкћка! Хиљадили се овакови Срби и Српкиње, овакова чеда свете нам матере цркве! У Кумани, на појутарје св. оца Николаја 1891. Петар ПредраговиБ, и Стеван А. Миркови$, парох. администратори

Све дужнике наше, који нам дугују за овај лист што су добијали, и оне, који нам што дугују за своје званичне стечајеве изишле у овом листу, молимо да у најкраћем року изволе своје дугове под мирити, како би до краја о г. све у ред довести могли Администрација „Српског Сиона".

ОГЛАСИ.

Бр. 1">70. ех. 1891. -5.ТПИ— СТЕЧДЈ. 2 "' На парохију војнићку, протопонију Будачку, овијем се расписује стечај. Интеркалара нема, Рок пријавама до половице Јануара 18у2, Из сједнице Епархијске консисторије, др жане у Плашком 28. Новембра (10. Дец .ј 18У1. Епархијека Консисторија Горњо-Карловачка. Бр. 1576. ех 189Ј. Е Г К Г7 >98. Е 4 И К Т. " Стамена, жена Петра Вукелића, к. бр. 40. из Јање Горе, парохије и оићнне Плашчанске, когара огулинскога, жупаније Модрушко-Ријечке, која је свој завичај и свога законитога су-руга оставила, и у свијет отишла, позивље се овијем, да се, у року од три мјесеца, или ппсмено, или главом овој Консисторији нриЈави; иначе ће се и без ње у бракоразводној парници, коју је, против ње, сунруг јој Петар подигао, но закону даље ноступати. Из сједнице Епархијске Консистори.је, држане у Плашком 28. Новембра (10. Децембра) 1«91. ВпархијсЕа Консисторија Горао-Еарловачка.