Srpski sion

С тр . 198.

„СРДСКИ СИОН."

Б р . 13.

ска верност треба и тачиих иодробности, које се односе на велике делаоце првобитне историје Хришћанства. Прикуиљаху се марљиво предања и сазнања о спољатњем њиховом изгледу, о цртама лица, шта више и о оделу. „Император Константин," — пише св. Јован Дамаскии, „изобразио је Христа са обрвама, које окружаваху лепе очи, дугим и иравилиим носом, кудравом косом, са стасом мало погнутим, по узрасту и стасу млада, са црном брадом, са лицем као цвет пшенични, као и код Матере Његове, и са дугачком косом." Тип, који је описан Дамаскином, сачувао се у хришћ. иконопису до наших даиа. Евсевије спомиње статуу Христа у граду Панеји, која је представљала исцељење жене крвоточиве Христом; овај лик иоштовали су као чудотвораи. А у то време Евсевије записао је старо предање о иерукотворном образу Христа у Е<х>есу. То предање, ма да је записано у почетку IV. века, сведочи истинито о том, да се образ Христа штовао у хришћ. свету до IV. века. Ликови Христа, Богоматере, апостола Петра и Павла и других уведени су у потпуним цртама за времена Коистантина великога. Сад се већ не изображава Христос у простом, смиреном виду доброг пастира, него као цар царева, како седи иа ирестолу, дижући десницу своју, која благосиља, окружен крилатпм анђелима. Из-одавиа иак остало је предаи.е и о том, да св. еваиђелист Лука није био само лекар, иего и сликар (иконоиисац) н сам је нацртао лик дјеве Марије с Богомладенцем на рукама. Осим старе Фреске, живописких ликова па зиду, појавио се у то исто време у хришћ. храмовима и мозаик. У то исто време унотребл,аваху се и статуе и реље<1>и. Украшење храмова усавршавало се са увеличањем броја и каквоће самих храмова. Храм св/ СоФије, који је нодигнут у Константинопољу за Константшхова доба, првобитно у облику базилике, храм 12 апостола, костурница царске династије и остале многобројне цркве у новој Константиновој престоници. беху украшени раскошно, као што нриличи храмовима царева града. У току седам година подигоше рав-

ноапостолни Константии и Јелена у самом Константинонољу 21 пркву. Свештени ликови украшавали су не само унутрашњост свих тих цркава, него и тргове Констаптиноноља. Тако се запамтило, да је на једном од стубова стајао извајап лик Констаитина и Јелене, како држе животворни крст; други трг беше украшен симетричким ликовима у статуама доброга пастира и Данила са лавовима. А што се тиче иконониса у самим храмовима, то нромена хришћ. вештине од алегорије ка историјском садржају изражавала се врло рано у установи сталнога реда к попису храмова, који остадоше до данашњега времена. Бећ св. Нил пише, да храм треба да има са сваке стране на зидовима слике из старог и новог завета, да би неписмени у сликама могли познати подвиге верних служитеља божјих. На тај начин обраћаху се зидови храма у ноучну, очигледну црквену историју. Ка догађајима црквене историје додају се сада ликови мученика и других светих. Велељепни мозаици у равенској цркви, у раскошној гробници Гала Плацидија и у солунској цркви св. Георгија дају нам јаснога појма о иконопису у то време. У потпуном пак сјају јавпла се хришћ. вештина већ за императора Јустиннјана. Најзнатније његово здање беше цариградска св. СоФија, за коју се може рећи, да представља најсавршенији образац црквеновизантијске вештине у опће и иконописа на по се. Унутарњост храма сијала је нечувеним, правим царским сјајем. Кубе и горња половина зидова беше иокривена дивним мозаиком. У средини кубета беше изображеп Спаситељ, како седи иа дузи; у олтарном апсиду Богомати с Младенцем; иа треугалним сводовима беху извајани све пар и пар шестокрили сераФими ; на унутарњој страни свода беху величанствени анђели и нонрсни ликови; уздуж ио зидошша редом иђаху ликови угодника Божјих, пророка, апостола, светитеља и других. Међу тим ие беху већ милостиво паклоњени к вајању старешине цркава, тако као да се вајање развило у средини иреетава незнабожачког многобожија. Али лик литије с барељеФама беше у већем упо-