Srpski sion

С тр . 671.

5»®«

ЖШШШШ

(На чает Његовој Светоети, преузв. госп. Георгију, патријарху српском). (Наставак).,

18. Још 1856-е године у својој српској граматици за ниже гимназије напомиње Петар Нинкови}], да се од глагола б и т и (који значи д а што јест, 8еп1 ; е88е,и који је у старо време гласио шти. т ј. бгити-бт>јти) чује у народу, иоред правил. садаш. врем. будем, још и буднем, и тврди да би овако било иравилније. Тако ваљада према: г.оудоу или стар. еждж-еондон; Еоудетћ или стар. Ељдетт.-соидет, пољски бенђ е ? — А Вук у својем речнику све самих српских народних речи наводи, да тај глагол бити у еадашњем времену гласи не еамо б у д е м и буднем, него и биднем, стављајући задња два облика у заграду (буднем, биднем). Како Вук облике буднем и биднем меће у заграду, а Даничић их у својим „Облицима" као и остали граматичари у својим уџбеницама, ни но изузетку, не помињу, то језнак да у срнском књижевном језику ваља употребљавати еамо ирви облик будем. Да видимо како вели теорија о језику, коју имамо да применимо на глагол бити. Глагол би-ти (који значи да што јест, 8е1п, е88е, и који је у старо време гласио бт,1Тн , т. ј. гл.нтн бћјтн ) упрвом сво јем садашњем времену, које се говори кад је тај глагол свршен или тренутан, и у глаголском ирилогу садашњег времена и заповедном начину узима к основи на крају гласд (удруживши сејош од старине с оним глаголима, који основи додају д), а тада му се у основи самогласник и, који стоји место старога т.1, претвара у у, и тако се изједначује у тим облицима с глаголима којима се основа свршује на сугласник. По томе му основа садашњег времена гласи: буде, старо вжде, а промена у тим облицима овако: Сад. време: Једнина, 1° лице буде-м, 2° л. буде-ш, З е л. б^де. Множина, 1° лице буде-мо, 2° л. 65'Де-те, З е л. б} т ду- Прилог сад. времена: буду-ћ-и. Заповедни начин: Једн. 1° л. —, 2° л. буди, З е л. —. Множ. 1° л. буди-мо, 2° буди-те, З е л. Оваки стари облици глагола б и т и сачували су се (а ретко се чују) кад је он сложен с предлозима з а, п р о и с; тако од забити (заборавити) има забудем, на пр. Не з абуди на којој си (Нар. посл.); од пробити (п: пријати, на корист бити) има про-

будем, на пр. Попиј и ту и другу, да ти обје п р о б у д у (Нар. песма); од з б и т и се (с-бити се :~г: д о г о д и т и с е) има з б у д е с е и т. д., и ово се иоследње још нај јаче држи. — А глагол бити сложен с предлогом до: добитииод њега сложени з а д о б и т и, придобити, немају старих облика, него су им облици по обичном обрасцу У1-ога раздела 1-е врсте, дакле : д обијем, задобиј, придобијте ит.д. Исложен глагол снебити се нема старих облика, већ има обичне снебијем се и т. д. — Мимо основу садашњега времена има глагол б и т и данас још две основе, свега дакле т р и: 1° основу засадашње време: буде~ст. вжде; 2° основу за пређашње трајно или описно (несвршено) време: бе ( е-к место ект . из етјћ ијвј; екћ), и З е основу з а н е о д р еђени начин: би гг ст. етј. Глаголом бити (будем) замењивао се је у старо време а замењује се и сада глагол, којему је основа јес, и који је имао само садашње врсме и глаголски прилог сад. времена, а свих осталих облика није имао; сада нак има само сад. време са двојакпм облицима: пуним и крњим, на пр. 1° ј ес- а-м и сам, 2° ј е - с и и с и, З е ј е с - т и ј е; 1 0 ј е с - м о или смо, 2° јес-те или сте, З е јес-у или су. А као прилог сад. времена и од ј е с а м и бд б и т и узима се б у д у ћ и, (Франц. е п е 1; а п 1;, кад се односи на подмет, иначе е (; а п 1), на нр. „Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле," и т. д. Дела апост. 1Г, 30 у Нов. Завјету. II а п о м е н а. Некад се учило, док цароваше Нинковићева граматика, да од глагола јесам имамо два глаголска придева, ондашња „иричешћа" садашњега времена, и то: а) „будући, а, — е," а то није

ћа, — ће," и б) „сушти, — а, истина, јер будући је прилог сад. времена а неглагол. придев а сушти је у срнскоме ирост придев и значи и с т и, ч и т и, 1 р 8 1 8 81 т н 8, на нр. сушти отац, а није глаголски придев, онда звано „причешће" садашњега времена. Од глагола. б и т и, кад значи д а ш т о ј е с т, 8 е 1 п, е 8 8 е, ваља разликовати са свим другога значења глагол б и - т и, кад се каже место у д арати, регсиЈеге, који има облике са свим