Srpski sion

С тр . 928.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 53.

нитањима, легло у слободној вољи, као што рече још Аркстотело и оиа је крива непосредно или посредно; јер дух човечји тежи к истини по својој природи и сама истина има снаге, да га нагна на пристајање. „Већина људи", вели један римски државник и познавалац људи, 48 ) „суди по љубави или по мржњи, наклоности илп одвратности, нади или страху, и другом коме душевном покрету; најмање их суди по истини и закону". Заиста се може рећи, што је изрекао Августин, а један новији философски иисац поновио: 49 ) Свака заблуда потиче, у неку руку, из греха! „Нагони", вели тај писац, „наклоности, пожуде и аФекти подражују умну самовољу, да се меша у дистинктивну радњу мишљења. У толико је, ето, заблуда у присној свези са владањем над самим собом и с моралношћу и може се с правом тврдити: свака се заблуда оснива на греху". Извесно је, да у етичкој области заблуда није нешто несвојевољно, није случај или судбина, него властит избор и дело, па нека је и од другога примљена, опет остаје слободан производ властита духа и воље. Свакојако је заблуди корен у помрачењу разума, а оно опет има свога основа у корупцији воље и у отпадништву њеном од Бога; јер узмимо само на ум, не би л' нам било јасније, да није незнање мати заблуда, него самообмана, она обмана, у којој ми себи уображавамо, да оно знамо, што заиста не знамо, или у којој хоћемо да пресуђуј емо о нечем непознатом или не довољно познатом, или у опће, да одлучујемо без довољних разлога. 50 ) За то нам ипак није ни на крај памети, да свакога, који је у сумњи или заблу48 ) С 1 с е г о, <1е ога^оге II. 42. 49 ) Улрици, Сггипс1рппс1р с1ег РћПоворМе I. стр 253. 50 ) Делингер на др. м. стр. 21. „Увек је, код свију заблуда човечјега духа, погрешка у вол>и. Пресуђује ли човек нешто, што не зна и обмањује ли се према томе, онда ће већ то незнање бити својевољно и криво, ако је последица лености, немара и равнодушности према истини... Ал и онда је покварена вол>а крива заблуди, ако човек запушта и угушује чисте идеје, које му износе ствари онако, како су у истини, па се преда варљивим насладама чулним и имагинацијама. Еле већину заблуда разума ваља тражити у вољи, самозкивости, охолости, таштини, чулности и лености. Разуме се, да ми истом онда откријемо етички карактер неке заблуде, кад ју већ у себи савладамо и одбацимо ; јер онда нам је истом јасан као дан онај савез, у коме је она била у нама с извесним наклостима и моралним погрешкама".

ди, жигошемо као моралнога кривца; то ће он бити само онда, ако се, не докончав унутарње борбе, одрече свакога даљега тежења 51 ), па да без бриге бере насладе у животу, ако он те тежње не дотера или неће да дотера до мирне, унутарње извесности. А продре ли најзад до истине, онда му истом пукне пред очима, како су се умешали многи лошији мотиви; а наше није, да га осуђујемо. Уза све то, остаје чиста истина: Или се б о ј и човек хришћанске истине, или ју жели. ТТТто је дубља морална пронаст, све је већи страх и одвратност, која употребљава све и сва, да се измакне терету њених онтужаба. Ко се ње треба бојати, коме она отвара извор више светлости, богатијега познања и морална узвишења, тај ће је живо тражити и брзим кораком ићи оним путем, којим се иде до ње. Он је слободњак и истина ће га све већма ослобађати. И то је разлог, за што је грчка философија баш са Сократом добила вишега полета и право рећи истом њиме основана, а пре њега и управо код оних његових савременика, који се називаху мудрацима (соФисте) беше в иттт е пута пуста игра и иразна бујица од речи. 52 ) Његова испитивања беху кроз и кроз етичке природе, основана на високој моралној идеји, а мета и циљ његовој тежњи беху управљени једино животу и врлини. 53 ) А где једном страст ухвати дубока корена у срцу и са тисућу спона спута своју жртву, онде тоне поглед све дубље и дубље. 51 ) Дух одређен за истину, треба извесности и то пре свега у религиозном сазнању. За то стање двоумниково може бити само пролазно, неко потицање, да се иде даље кизвесности, јер само она доноси духу оно стање, кад он борави у истини, као у објекту, који му одговара Хтети мировати, умирити се у сумњи, јест за то злочин против природе и одређења нашега духа. Но тежи ли сумња даље, онда ће она, акојој је иначе воља чиста, доћи до познања хришћанске истине, јер је та истина евидентно достојна вере. 52 ) Цицерон, Ти8си1 У. 4. „Он мнидијапге (Сократ) да је једина достојна мета философије, да се човек уздигне до јаснога знања и да је једини предмет тога знања човечји живот, са свима својим одношајима, задацима и обвезама, сазнање свега онога, што је човеку корисно, што је по њега добро и за чим је вредно да човек тежи". III в е глер, Сге8с1псћ1е Аег^песМзсћеп РћИоворМе стр. 104. 53 ) То од прилике вреди и за Лајбница: „Ја сам", вели он, „много јаче нагињао моралу, него спекулативној философпји. Но увиђао сам све боље и боље, колико добија морал од тачних принципија истините философије, за то сам се, свимжаром, одао њој." (Коиуеаих Ебзагб I. I.)