Srpski sion

С тр . 568.

„СРПСКИ СИОН.'

ним богодухновешш кљигама, а особито се у налестинских Јудеја распитиваху, јер ови беху особити.ревнитељи закона — за број књига, ва ред, којим иду једна за другом и за сам састав појединих кљига, које је признавала стара јудејска црква за свештене и богодухновене кљиге. У тој цељи путоваше ио истоку епископ сардијски Мелитон, (умрво је 172. г.) старајући се да од палестинских Јудеја најтачнија знања о старозаветним књигама сабере. Ориген се старао да дозна, које књиге држе Јевреји за богодухновене и колико их има на броју. Састављени списци библијски од једнога и другога, и ако се у појединоетима разилазе, но у целини се слажу. У обадва сниска набрајају се књпге, и ако не Но истоме реду, које Јевреји признаваху за богодухновене и које уђоше у канон. Истина у спису Мелитоновом нема две књиге т. ј. књига Нејемије и књига о Јестири. Но када се узме. да се књига Нејемије у Јевреја спајала са књигом Јездре, онда излази, да Мелитон није због тога њу иосебно набројао у списку. Књига пак о Јестири или је била испуштена преписивачем из списка, или је изостала због сродности имена предидуће књиге, као дгго врло лако и може бити ("ЕаггНр — "Еаора?) или може бити да је исту сам Мелитон изоставио, јер Јевреји је не сматраху за каноничну у тој мери, у којој беше сматрана у грчкој библији; а особпто због тога, што књига о Јестири имађаше многих допуна. Ориген одлучно вели: да старозаветних књига. као што Јевреји тврде, има 22 т. ј. толико, колико имају Јевреји слова у азбуци. По примеру Оригена и сви доцнији оци и учитељи цркве признаваху и бројаху 22 књиге, као н. пр. Кирил Јерусалимски, св. Атанасије велики, св. Григорије богослов и св. Енифаније Кинарскп. Толико исто књига признаје и сабор Лаодикијски, набрајајући 22 књиге. Из свега овога види се јасно, да се источна црква у опредељењу броја свештепих — богодухновених књига, придржавала предања јудејске цркве. Према томе, признавала је источна црква само оне књиге за богодухновене, које беху јудејском црквом већ за богодухновене признате. Изложивши у најкраћим цртама време када су свештене књиге старозаветне написане, за тим историјски нацрт старозаветнога канона и судбину сгарозаветних књига, после закључења

К р . 36.

њиховога у једну целину, држим, да је' тим кратким уводом дат довољно јасан појам о старозаветним књигама у онгате; пгго се пак тиче даље историје старозаветних књига у источној и западној цркви, ]1 у протестанској вероисповести, држим, да та даља историја не сппда у обим ове мале нагае расправе, а то с тога, што нама није цељ да критички просљедујемо све старозаветне књиге, већ једино нам је смер да о Мојсијевом Петокњижију говоримо; с тога остављајући даљу историју старозаветних кн.ига на страну, ирелазимо на изложење Мојсијевог Петокњижија. Петокњижије Мојсијево. Петокњижије Мојсијево заузимало ,је не само но својој старини, неј. и ио свомс велнкоме достојанству и значају, увек прво место у реду старозаветних свегатених књига јеврејскога народа, састављајући особити самостални део старозаветнога канона. Таким уважењем и достојанством одликовало се Петокњижије не без основа: јер, као гато прве четири Књиге новозаветне т. ј. четири евангелија служе основом Новога Завета, тако исто и ирвих пет књига Мојсијевих сачињавају основ старога завета. Почињући са историјом створења света, Нетокњижије не само да нам прича о тима догађајима, посредством којих је Бог из свијух народа изабрао .један народ, ради сачувања истинитог откривења и приуготовљења за тегаку и славну мисију његову, него петокњижије садржи у себи и само Божје откривење п све божанствене законе, посредством испуњења којих народ израиљски дужан је био постати средиштем за спасење свијух људи. Због тога узрока бага и одељиваху Јевреји Петокњижије Мојсијево од осталих старозаветних књига, као гато и ми делимо прве четири новозаветне књиге, називајући исте именом: „Евангелија", и ако и остале књиге новозаветне садрже у себи благу или добру вест. Тако и Јевреји називаху своје Петокњижије именом: „Тора" (Тћогаћ), премда врло добро знађаху, да се и у свима осталим књигама садржи закон или јасније и бол.е: установе и учења о вери и наравствености, која су Богом дарована. 22 — У Јудеја назива се Петокњи23 Петокљижије називао је сам Мојсије: „ књигом закона " (Второз : 28. 61; 31. 26.); тиж иже-