Srpski sion

Б р . 43

„српски

СИОН."

љивању појединих делова или стихова код разних писада; јер, ако би ко хтео приписати може бити ово или друго одељење или стих Елохисти или Јеховисти, неће бити сам, јер имаће већ иебројено претходника и вођа за, своје мн>ен>е. На пример, главу 6., стих 1 — 18. књиге Постања, Хипфелд приписује Јеховисти, Шрадер од чести теократскоме, а од чести пророчанскоме писцу, а Делић приписује нисду, који не беше ни Јеховиста ни Елохиста. Од воље стоји према овоме да сваки дели Петокњижије и приписује писцу коме хоће, нека се не боји да тврди шта хоће у овоме погледу; јер овде су одрешене руке свакоме, бар тако удесише рационалисте. Па давидимо даље. На пример: главу 7., стих 23. књиге Иостања, Тух, Штехелин и Делић ириписују Елохисти; а Дилман Елохисти приписује само други део стиха; напротив Нолдеке и Велхаузен цео стих приписује Јеховисти; Шрадер пак пророчанекоме писцу. Те тако и овде човек по вољи може казати шта хоће т. ј. коме принадлежи стих, наћи ће ма једнога од учених критичара, који ће га извући из неприлике. Па да још нека места видимо; на пример, главу 49. књиге Постања, Тух и Евалд приписују Јеховисти, Шрадер пророчанскоме писду; и тако то иде све даље и даље кроз цело Петокњижије. За то баш и престајемо навађати даље поједина места. А при местима, где би се може бити породила сумња, коме треба приписати овај или онај стих, савремена критичка школа прибегава разном извијању, да би прикрила своју самовољу. Тако н. ир. веле критичари обично при сумњивим местима: види се подражавање Јеховисти, или: писац је писао на основу елохистичком, или: задржата- је боја елохистичка и т. д. Да није предмет, о коме шшгемо, од таке велике важности, заиста би нечувена самовоља тих критичара побудила човека на смех; а особито самоуверење тих учених људи, који посветише на изучавање Петокњижија толики труд, постављајући разне хипотезе о Петокњижију. Један н. пр. данас доказује од учених испитавача, са највећом важношћу, да је његова система једино верна, да се ствар друкчије не може и не сме замислити, него само онако, како је у системи; а не прође много времена, појављује се други научењак,

са још већом важношћу, излажућп другу нову систему. Или што је још чудноватије, као што се код Евалда случило, да је прво заштпћавао происхођење Петокњижија од Мојсија, а после је био највећи противник происхођења Петокњижија од Мојсија. Баш с тога је излишно говорити даље и опровргавати све напред наведене системе; те за то ћемо ми да нређемо на набрајање доказа, који нам на расположењу стоје, да је Мојсије писац Петокњижија. Да је Мојсије писац Петокњижија, сведочи сам Исус Христос и апостоли. Тако Исус Христос у евангелију од Луке у 24-ој глави говори: .. Ћ иочевши од Мојсија и од свију иророка, казкваше им гито је за њета у свему иисму". (ЈГука 24, 27.Ј Да је Мојсије писац Петокњижија сведоче речи у Јовановом евангелију у 5-ој глави, 46-ом стиху: ,,/ер да сте ввровали Мојсију тако бисте веровали и мени, јер он (т. ј. Мојсије) ииса за мене и . Бољега доказа не требамо, да је Мојсије писад Петокњижија. Тако исто и апостоли сведоче, да је Мојсије писац Петокњижија. У делима апостолским у 15-ој глави, у 21-ом стиху стоји: ^Јер Мојсије има од старијих времена у *свијем традовима који та ирииовиједају, и ио зборницама чита се сваке суботе и . У посланици Римљанима у 10-ој глави, у 5-ом стиху имамо такођер сведочанства да је Мојсије написао Иетокњижије: п јер Мојсије иише за иравду која је од закона: који човек то чини живље%е у том Оригиналност Петокњижија доказују старозаветне књиге, јер исте се позивају на Петокњижије; тако н. пр. пророк Михеј 6, 4 — 5.; Исус Навин 4, 12. У историји јеврејскоганарода налазимо многа факта, која доказују, да се Божји закон, зацисан у Петокњижију, код Јевреја практички извађаоида су све оне установе, које спомиње Петокњижије, фактично постојале, н. нр. левитско свештенство, празници, жртве и т. д. Као извршиоца тог божанственог закона, који је на писмено био стављен, најстарије књиге спомињу Мојсија и никог другог, н. пр. књига Оудија у 3. глави, 4. стиху: „ Ти народи осташе да се Израиљ њима кугиа, да се види хоИе ли слушати заиовјести Тосиодње, које је заиовједио ои/имм њиховијем иреко Мојсија".