Srpski sion

Стр. 790.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 50.

да тиме угоди пебу и Богу, а иомогне земљи и људима, и постане: „човек божји, верни раб, слуга Госнодњи, муж жељени, сасуд избрани, столпх и утвержденн церквк!, цл()ств1А насл"кдникх," и да се „посвети као ксликТи таиннкх божје благодати". И посветио се. Црква му је Христова запалила кандило на пебу светите.љском, да сија као преходппца међу звездама. Запалила му кандило вечие славе, вечиог имена и спомена, да, вековима будућим и народима свима, светли и казује, како у Бога веровати и надати се ваља; како Бога и ближњега љубити треба; како смеран и кротак ваља бити, па да се достигну ,,с/ии* (ШШЛ1Х вусижда, нш |иток> когатаА." Светлост кандила тога и нама светли, и учи пас: да верујемо, да љубимо, да се надамо, јер вером, љубављу и надом угодити можемо Богу, а међу л,удима лепа имена и сиомена бити и остати. „ Вера је иак тв-рдо чекање онога, чему се надамо, и доказивање онога, што не видимо. Верол1 иознајемо да је свет речју божјом свршен, да је све што видимо, из ничета иостало. Без вере није м.отуИе утодити Боту, јер онај, који хоИе да до(је, к Боту, ваља да верује, да има Бот и да илаЛа онима, који та траже." А да веру имамо, и љубав имати морамо, јер ,, који нема љубави не иозна Бота, јер Бот је љубав. Бот је љубав и који стоји у љубави у. Боту стоји и Бот у њему стоји." А „ ко има љубав к мени — рекао је Христос — држаИе реч. моју." Јер „ каква је корист, браИо моја — вели нам Апостол — ако ко рече, да има веру, а дела нема ? Вера без добрих дела мртва /е". За то, „да иокажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, а у разуму уздржање; а у уздржању триљење; а у триљењу иобожност, а у иобожности братољубље, " у братољубљу љубав." А онда је и нада ту п и надање не &е се осрамотити, јер се љубав божја, изли у срца наша Духом светим, који је дат нами." Ето, видите, браћо љубазна, гдејевера, ту је и љубав, ту је и нада, која се никад ,,осрамотити не /Ге". Али вера, пе на уснама, пего у делима добрим; али љубав, не

у речима, пего у држању речи и заповеди божјих. А шта чини вера и љубав Богу, да се па делима нокаже? Бера је таква ,,у иобожности ", а нобожиост је у онога: којн љуби, штује и слуша цркву Христову као једпу, свету, саборну и аностолску иркву, именом, науком и крвљу Христовом основану, у опога, који поштује светиње, елави празнике и светитеље пркве Христове; који ноштује и љуби олтар божји и служитеље олТара божјег, и слуша поуку и реч свештеника божјег и иде за гласом настира свога, који га у име Христово нозива, а влашћу и благодаћу св. Духа, опуномоћен од Архииастира свога, учи истини и на добро упућује. Побожност се моли Богу и узда се у Бога, подиже храмове божје, дарива их и украшава; посећује богослужења, пали воштанице; измирном кади и песмом слави име божје и угодника божјих. Побожност се исповеда и нричешћује; скида капу и крсти пред крстом Сиаситеља и светињом сваком ; чува језик и помисао своју од зла и брзине сваке. Побожност слуша старијега и поштује старешине све; покорава се наставницима, законима и властима, које законе врше. Побожност тражи светлост, а бежи од мрака; светлост истине, правде и добра, а бега од мрака неваљалства, грехова и зала свију. А .љубав ближњему? Она чини оно, што је човек сваки рад, да му чини и други. Она у невољи номаже, у незнању учи, у тузи теши и храбри, да ближњи не пропадне и не страда и не очајава. Она „дуто трии, мило^рена је; пе завиди, не велича се, не надима се; не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу; не^радује се неиравди, а радује се истини. Све сноси, све верује, свему се нада, све трии. а Таквој вери, таквој љубави, данашњи Светител. био је свештеник велики. Таквој вери и л.убави да послужимо и ми, животом и делима својим, иозива иас и учи светлост имена му вечног, спомен му светнтељски мећу људима.