Srpski sion

Стр. 11.

Сабор од г. 1869., први иза успоставе уставности у Угарској, није се оградио против октројке и:ј времена апсолутизма. Није приступио ни грађењу нар. цркв. организације, која би у подједнакој мери одговарала суштипи наше цркве као такве, и водила рачупа о стварним иотребама народним, условљеиим захтевима нашег народног духа и општим културним напретком. Уместо тога, сабор је од г. 1869. иод утицајем измајсторисаног духа времена тадашње нове уставне ере, и под носледицама иеусиеха политичке акције наших световњака у истој ери толико био зааутао, да је нод геслом: народ све и свуда, васколики народно црквени организам, игноровањем хисторијским развојем освештаног темеља и иравца, хтео иотиснути на живи несак назови-слободоумља, његових празних теорија н вртоглавих утопија. Отуд наста љута борба изме1>у заступпика једне и друге струје. Гезултат је био: тсжња за ултраклерикалством па једној страни, а на другој жудња за свевлашћу световњака. Међу тим екстремима није могло бити споразума, за то се и сабор без икаква корисна усиеха разишао. Док су Романи за исто време сиоразумно са својим епископатом израдили своју нар. цркв. авт. организацију, дотлс наши световњаци не имаше, преча носла, него да хијерархију гоне ,,у Турке", и да против ње дижу саму угарску владуТо је накои узакогкења нар. цркв. автономије био први доказ автономне свести и верске преданости наших световњака. Ко би се чудио, што је са тог рада избраника народних у маси народној ускоро се разбуктало најодвратније демагоштво, под чијим последицама и данас патимо и страдамо. Вали ове автономне крстоносне бујице, или боље: автономног донкихотизма наших световњака, занљускивали су и рад сабора од г. 1870. и год. 1871. У тим саборима, сазваним ио адмииистратору митрополије Стојковићу, који је после смрти патријарха Машпревића по влади угарској за таквога био наименован, продужено је утирање нута свевласти световњака носредством на најпшрој основи израђене репрезентативне системе. Као пгго се пре угледало на калвинске црквене установе, тако се сад копирале по на челу народие самоунраве израђене установе

нове уставне ере мађарске. Тек што се у једном случају задовољило правом духу наше автономије. Да је то све тако могло бити, томе је узрок, што је еписконат био лишен својег старешине, те отуда у својој акцији доста неодређен и неодважан, па и снречен. Да је тада било патријарха, извесно је да би у раду тадашњих еабора много шта било друкчије, било боље, било правичније. У то доба, за администрације Стојковићеве, иосред тадашњих заплета и трзавица, дошао је за нар. цркв. тајника покојии Исидор Ћирић. Разиоврсне нове уредбе, од којих неке и неке, као плод напред поменутог рада сабора од 1864—1871., на сасма противном начелном темељу засноване, ваљало је увести у живот, у ком еу мимо то већ битисале, на су и даље требале остати, многе између себе неједнаке и од нових ноеве различите установе. Ту дакако о буди каквој хармонији, па тек о јединству у раду, као основу за успех, није могло бити ни говора, Ускоро иоче с тога запињати на све стране, по свима огранцима нар. цркв. автономна живота, Што но реч: мало било, дуго не трајало, на многи сазнаше баш по том запињању, да су претходни сабори радили нанамет, или још горе: да су зидали на песку. Радило се и градило по голој теорији, без познавања живота, његових прилика и потреба. Аиарат је постојао, и требао је да ради. Ну како је то могло бити, кад је автономни строј био скрпљеи од делова између себе неједнаких и по разним системима израђених? Покретна еила тог етроја иочивала је у „широким плећима" иадри-суверене масе, о којој се већ тада морало знати, да је за сваки озбиљан, истрајан и самоирегоран рад на нољу автономном неспремна и недорасла. С једие стране то, с друге стране одсуство и за овај' непотпуни автономни апарат потребних и еиособних органа, како на перич>ерији тако и у средишту и између овог и оне, с треће стране оиет иротивност оних, који су Функцијонисању постојећег строја то са општег то са личног гледигата противни били — све је то допринело, да се све то више утврђивад«.,уверење, да има и у иашој автономној/ дрздави- Данској доста чега што не ваља. "

(Свршићс се).