Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 2.

рика тоиова. Златне луче сунчане као да би хтеле и саме да увеличају славу крштења Христова, иа светлошћу својом упрле у крстове литија и барјака црквених, и иреливају се на скупоценим одеждама свсгатеничким и рипидама ђачким. Да дивне , и величанствене слике и призора! Литија је већ стигла крсту часном. Звона умукогае. Свештеник окадивши место, узглашава „премудроств"! и чатац чита паримеје. Ђаци с чираци и рипидама постајали с једне и друге страно свештеника, около њих коло иојаца, а свуда унаоколо слегао се силан народ, а свако ти се то тура и гура, да би само дошао ближе месту освећсња. Диван и божапствен обред освећења отпочео. Народ све плива у дуЈпевнем миљу и радости. А кад свештеник уирави очи своје и подиже руке своје према пебу те велегласно у тринут завапи: , ; Бел '1И еси Господи, и ч^днд д'к/14 ткоа ". . . тада и иарод скругаено нодиже очи своје према небу, дивећи се величанству и нремудрости Божјој, које није кадар схватити ум човечји нити доста похвалити уста човечја. Топџија за тај свечан акт сачувао три иајвећа топа, па грува из њих, а јека на таласима ваздуха разлеже се иа далеко и па широкО. А иошто.је свештеник десницом у тринут знаменовао воду и речма ,,0<шх уви) члколнгвче Ц4р1С'' . . . нризвао небесног цара, да наитијем Светог Духа освети воду, тада часним крстом 29. XII. 1893.

крстећи и освећујући воду ноје у трииут тронар ,Во Јорданћ". . . а са свештепиком у сав глас поје стотииама грла мушких и женских тај тропар. Свештеник захита из каде освећене воде у подубљу чинију, пак узевши у левицу часни крст. а десиицом иамочивши босиљак у св. води, кропи најире себс и целује часни крст, а иотом му смирено пристуна цео народ, да га освети и нросвети јорданском водицом. По целивању сваки благочастиви сиушта у чииију по гдекоји новчпћ — за труд свегатеников. Док свегатеник шкропи св. водом, дотле од када долази звекет и клеиет ибрика, бокала или луна полупаних стаклсница. Све се то јагми, ко ћс ире св. воде захитити, па да се онет с литијом у цркву поврати зарад кога делића носкуре. Литија се истим редом враћа у цркву: уз брујањс звопа и иуцњаву топова. Свегатеник тшдели наФору, и црква се наједанпут испразни. Народ хита кући. да ионуди и оне, који нису могли доспети у цркву, да се заложе којом мрвом наФоре, п на таште нанију св. воде заради здравља — телеснога и дунгевнога. Остатак воде чува се цреко целе године у стаклепици каквој ради лека. Свештеник употребљује , свлтан", свлачи са себе светле одежде, а кад се иојави на прагу црквеном и крочи у порту полазећи кући својој, топџија иснаљује у здравље и славу његову иослсдн.с топове. Ј1. Б.

+ ИСИДОР ЋИРИЋ

народно-црквени и патријарашки тајник, народни пооланик на сабору хрв. слав, далм. и делегат тог сабора на државном оабору угароком, витез ордена Њег. цар. и ап. краљ. Велич. Франца Јо-сиФа I. и &аваљер српског ордена св. Саве и т. д. (Наставак.) Врло је лако намислити, какве је тешкоће I ким последицама идеална сањарства и иенроу изложеним приликама имао да савлађује пок. Ј мишљена рада екстремних струја, како у области

иар. цркв. тајник Иирић. Што се год важније на буди ком крају митрополијс догодило, све је одјекнуло до њеног средишта и у овоме његове радиоиице, у којој је он скоро четврт века без прекида, нсуморпо и са највећим самопрсгором бдио и делао на корист нашег иар. цркв. живота. Ту у тој својој радиопици а иагаој автономној великој гаколи мучио и бочио се иок. тајник И. Ђирић из дана у дан са свима она-

автономној, тако и изван ње. Ну ако се мучио, он се и учио, пак сс и научио, тако, да је касније у целом пароду било врло мало сииова, који су нагау нар. цркв. организацију тако свестрано познавали, као он. И ми смо уверени, да би у тој нашој организацији данас мпого гата куд и камо целноходније било установљено, да је иок. тајник Ћирић до времена Стојковићеве администрацнје и сабора од г. 1874. дуже служ-