Srpski sion

Стр. 88.

Бр. 6.

I Га како ли су на кривом путу тако звани Назарени*, кад говоре, да они греха немају, да они не греше! Не зна.ју, у сдепилу своме неће да знају „да н^кстк челок^ккх иже жикх в^детх и несогр-кшитк!" јер си сам ти Боже једини без греха. Па кад човек но немоћи своје нрироде нада у хрех, то ваља свагда да проси у Бога милости, ваља да се каје. Ваља нам се што више чувати греха, бегати од њега и гнушавати га се; па не можемо јш сами то учинити, притецимо матери цркви искрено ка.јући се за учињени грех и молитва и кајање умалиће грех, умилостивиће Бога и Бог Бе * У овој оиштини има нсколицина од то ааблуделе браће.

нам номоћи и смиловаће се нами грешнима. Па тако ваља да радимо целога века свога, тако и никако друкчије, и постићи ћемо царство небеско; будимо до последњег тренутка „у миру и покајању" и бићемо оправдани као и овај Митар, а „лжехристи и лжепророци" који варајући себе иду за тим, да „прелсге" коз/можно н нзвраннмА" биће посрамљени као и Фарисеј овај, јер „сваки који се сам иодиже понизиће се". „Покајте се!" јер близу је царство не беско. Наследићемо га само ако се нокајемо, искрено нокајемо иа принесемо и дела, достојна иокајања. „ П ()ибиижиса ко царсткУе неккно« —- покантес/л!" Амин. У Еумани. Стеван А. Мирковиб,

свештеник.

& ч*

„0 устројству месних српских црквених скупштина и одбора, у митрополији Карловачкој, и о избору љихових чланова". Из конкретних случајбва уверио се еабореки одбор, да нити поједине српеке православнс црквене општине, нити иоједини еиархијски адми-

Под тим насловом штамнао је протојереј г. Димитрије Руварац у „Новом Времену" (бр. 1, 2, 4—6. о. г.) поучну расправу, оснивајући своја излагања на наредби саборског одбора из г. 1884. Како та наредба рисветљује неке недоумице у схваћању и тумачењу неких установа, које се односе на устројство наших црквених скуиштина и одбора, те на избор њихових чланова, а које су недоумице узрок многој незаконитости и неправилном саставу и конститујисању у нашим цркв. општинама, њиховим скуиштинама и одборима; како, надаље, та наредба није, у време изласка свога, довољно и свестрано публикована, те је.и данас још многим онштинама непозната, а јер је у интересу и наших цркв. општина и целе автономне нам управе, да ју добро нроуче сви они, који са црквено-општинском управом посла и одношаја имају, или у овима учествовати желе и хоће; и јер је задатак овога листа, да наше онштине и читаоце своје са таквим наредбама упознаје, — то ево ту наредбу дословце штамиамо, а гласи овако: „Наредба саборског одборч у предмету обнове органа православпих дрквеиих ошптина, свим епархијским адмииистративним. одборима издапа. С. 0. 886.—1884.

нистративни одоори не поступају свуда једнообразно у погледу новремеиог, највишим кр. рескриптом од 10. августа 1868. одређеног обнављања црквених скупштина и црквених одбора, и да је узрок томе неједнаком постуику погрешно и са садржајем и смером односпих опредељеља хваљеиога кр. рескринта у опреци етојеће тумачење тих опредељења. Та оиредељења јесу § 19. Б. и § 38. В. одс. II. предхваљенога кр. рескринта. Наиме, дочим једни држе, да се црквена скушптина а исто тако и црквени одбор на 6 година бирају, те да сс скунштина, пошто се сваке друге године једиом трећином чланова обновила, а црквени одбор, ношто се треће годиие једном половином својих члаиова обновио, но измаку шесте године евога постојања иотпупо обновити, односно да сс еасвим иова скупштипа и нов црквени одбор бирати има, на прематомеи поступају — дотле други мисле, да се пити црквена скупштина нити црквени одбор редовно немају никад у целини својој обнавл.ати, него да та обнова има код скупштине сваке друге године евагда само у једиој трећини, а код црквеиог одбора сваке треће године свагда само