Srpski sion

С тр . 299.

како нредлоге иримити. Одјекнула је та реч у име толиких милијона православних иа је зато и била значајна и снажна. И дође час, када се имала гласањем решити судбина предложених иредлога. Гласало се и иредлог је овај нропао. Глас овај брзо се разишао из престолнице угарске и доспео до сваког правог и истинитог Србина, коме је мила и драга светиња цркве. Када је овај глас стигао у Карловце, одушевљење је било иеопиеано, радост си читао сваком са лица. Гадости својој и одушевљсњу своме дадоше израза овдашњи грађани тиме: што огласише тај радосни глас звоњењем звона са саборне цркве. За час беху куће заставама окићене, а озбиљпи грађани Карловачки екупише се, да се договоре и реше: како да се дочека Његова Светост нреузвишени господин Патријарх при доласку из Пеште. И решено би, да се Његова Светост што свечаније дочека. Његова Светост кренула се из Пеште у недељу 1. мр.ја са виеоконреосвећеним господином Гермаиом Епископом Бачким. Дознавгаи честити Суботичани, да ће поред њихове вароши проћи високи путници, изађоше им са великим бројем на станицу, где је уз опште одушев.љење поздравио их познати велики родол^уб г. Божидар Вујић као председник цркв. опћине суботичке. У Карловце стигла је Његова Светост и високопреосвећени господин Епископ Герман у вече брзим возом. Многобројни народ слегао се на станици, да их дочека и поздрави. У врло лепом говору поздравио је Његову Светост градопачелник Карловачки Св. Јанковић а народ га је често прекидао са: Живео Патријарх! Улазак Њ. Светости у своју резиденцију био је величанствен уз звоњење звона и пуцњаву прангија. У двору се такође био слегао силан свет, те је и овде дочекао Његову Светоет са: Живео, а две мале ученице основне школе у бело обучепе предале су једаи венац Његовој Светости а други високопреосвећеном г. Епискоиу Бачком Гермапу. У 9 сати кренула се сјајиа бакљада у двор, која нриређена беше Његовој Светости. Прво су гимназисте и богослови отпојали „Цравосллк Ј а настдкниче ' а затим отпевали више родољубивих несама. Његову Светост ноздравио је у име народа високонречаени господин нрота и |>ектор богословије Јован ВучковиЛ дивним овнм. говором : „Свети патријарше! Почетак ове седмице и

први дани њезини, били су дани зебњс и страхован,а у милионима срдаца у ужој Угарској, иа и иреко ј ^раница њезиних. Све што се истпнски крстом Христовим крсти, зебло је и страховало при помисли, да ће му се можда помрсити уређени конци живота хришћанскога. Свима правим хршпћанима тешко је било чекати судбоносни дан гласања у угарској кући магнатској о предлогу за цивилни брак. А пароду Твоме било је најтсжс. На срце народа Твога свалили се били троструки терети. Један терет страха за вјеру његову свету православну хришћанску, дру1 'и терет бриге за јединство његовога црквено-народнога автоиомнога живота, трећи терет страха и ужаса за милу његову народност срнску. Други су страховали за вјеру своју, а народ Твој не само за вјеру, већ поред вјере и за цркву своју, а с вјером и црквом и за живот свој народни. Та и оно пошљедње што још имамо, све гато нам душу у тијелу народном придржава, све нам је стављено на коцку са реФормама, које је висока кр. угарска влада наумила да спроведе, а они који су јој и у томе ишли на руку нијесу завијали ни скривали, већ су нам отворено и гласно довикивали, да баш за то хоће да се те реФорме спроведу, што народности у Угарској због њих од бола јаучу и стрепе за биће своје народносно. Те поруке иеправде и бездушности још већма су узбуниле срце народа Твога у зебњи му и страху великоме, а очајни ужас сиопао нас је еве кад дочусмо, да је први судбоносни предлог који је на расправу дошао примљен у заступничкој кући са знатном всћином гласова. Страшна је опасиост загрозила народу Твоме, па пемајући друге помоћи народ Твој иослужи се на цвјетпи четвртак законитим оружјем за обрану своју и са величанственог збора свог митрополијског, заиска иравде у високе владе, и у болу своме паде пред подножје краљева ирестола, које су оци наши и синови народа српскога крвљу својом свагда вјерно послужили. Гастао се народ са збора свога, а опет нијс знао гата ће му донијети онај судбоносни дан у који ће се подијелити уставни мегдан у кући магнатској. Зебња је у срцу остала, али је иојачала нада, јер Ти си, свети Патријаргае, на богослужену у цркви рекао народу свом, да ћега своје учинитн. Марод јс видио свога Натријарха, чуо је свечано обећање његово, а нада народна ојачала јс.