Srpski sion

Стр . 294. „СРПСКИ СИОН." Бр. 19.

људскога ума, који се већ ноневидио и у Угарској; јер је распрштала легеон заразе душевне, која тражи свога пљена и у благословеним земљама угарске круне; јер је разагнала туберкулозну маглу лажног либерализма неодговорне савести, и смрвила чудовиште и наказу ирелигијозног култуса и религијозног индиФереитизма, којим хтедоше „умови над умовима" да згазе цркву, и збришу народе и иародности њезине ; јер је у Угарској, земљи краснеј и хришћанској, обореп гигант и циклоп, који хтеде на небо јуришати; јер су угарскоме Дедалу растопљева крила, којима је мислио полетети до престола — свемогућства. . . Тебе Бога хвалим! Како тек наша српска православна црква, митрополије карловачке, и њезин српски народ слатко и радосио пева данас хвалу Богу! То знаду срца наша. . . . А из срдаца тих, раздрагаиих и веселих, са умирене дапас душе, кликпимо: слава свима оиима, који цркву и иарод бранише у ово доба великог искушења ! Слава Патријарху српскоме Георгију Бранковићу! Слава Епископату српскоме! Слава пароду српскоме! Слава већини угарске великашке куће ! Слава им!! Ф ГОВОР ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНОГ ГОСПОДИНА ГЕРЗМНА 0Ш5ЛИЋ& држан дана 23. априла 1394. године у Карловачкој Саборној Цркви приликом поевећења евога за Епиекопа Бачког. (Прибележен од нарочитог стенограФа.)

Ваша Свешосши, преосвешшеиа броЖо Свршено је — што се по одређењу благога промисла Божијег имало данас у овом светом храму на мени изврншти молитвама Ваше Оветости и иреосвештене браће Архијереја, а учешћем побожнога клира и народа; свршено је на мени, незаслужноме, велико дело оне милости Божије, која ствара и одржава, унапређује и усавршава, подиже и украшава; која је већ многе малене и незнатне уздигла и узвисила, па која се и данас и свагда и иојединим људма, породицама и читавим народима јавља начином обичним и необичним, природним и чудним. Ја не знам дана у животу своме, кад нисам осетио благе зраке милости те, кад се није у немоћи мојој излила спасавајућа благодат Божија. Пролазио сам путевима разнима, понајвише тескобним и мучним, трновим и стрменим; прелазио сам преко грдних провалија и мрачних понора; стајао сам на местима несигурним и опасним; наилазио сам на љуте змије и врашке замке; гледао сам муње изнад главе

Архијереји, побожии клире и пароде! моје прелетати — али није с тога ни једна коса са главе моје на земљу пала, јер око Божије, које ме је будно пратило, свагда је милостиво иогледало на мене странога у овоме свету; десница Божија, која је била на мени, та је мене крај све немоћи моје одржала и очувала здрава и неповређена „до сеги> дне, егоже сотворн Господћ, да возрдд8к>сл и коз» КеСЈЛМСА КО-Нћ." Изобилном благодаћу Духа Светога уздигнут на највиши степен службе свештеничке, обучен у Архијерејско достојанство стојим ја сада овде и скрушено клањам се благодарним осећајима својима, духом и истином клањам се непостижном савету Божијем, коме се тако изволи, да ме из реда неугледних и невиђених нризва у високу службу Апостолску. Примам и примио сам на слаба, плећа своја ту, колико узвишену, толико и тегобну службу Архијерејску; нримио сам ју са утехом, да нисам по својој вољи, него но вољи Онога, који иознаје срца наша, уведен у њу; примио