Srpski sion

С тр . 472.

Бг. 30.

И заиста је св. владика нотнуно изврпшо, што је у одговору на иоздрав домаћипа-игумна у очи дана славља рекао, а рекао је, е дође, да се види са народом, да га поучи, научи, укрепи, оснажи, да срцем срду нроговори и поучио је, паучио, укренио, оснажио, одушевио — проговорио је, и златие Му речи бијаху! Колико је високопреосвештени Г. Епискои у жицу погодио у свештенства и иарода, најбољи је доказ оно урнебеско клицање, коме не беше краја: да живи св. владика! Обичај, да се нарочито у оваким приликама на почетку службе проповед изговори, заиста је врло практична, јер и сам проповедник је у пуној енази и свежини, а иарод још незаморен, те му је живља пажња и памтење јаче, а после свега тога и е®ект већи. Службу, на којој је св. владика за чтеца постригао клирика-искушеника г. Илију Белеслијиног и још два манастирска ђака, трајаше до 1 часа но подне. Тога дана владаше тако рећи троиска врућина, па инак св. владика показа заиста велику истрајност, која се може наћи само у оној великој љубави, што ју високонреосвештени носи у грудима за цркву и народ Му мили и драги! По св. литургији ношена је литија око храма, и сад тек настаде живо тискање и отимање, ко ће пре да стигне до св. владике, да нрими благослова, свежине душе и тела, здравља и крепости телесне и душевне од ио које капљице освећене јорданске водице, што се на топлом и светлом божјем сунцу као бисер-зрна преливаху падајући као тиха росна дажда на све оне, што ју жудно изгледаху! Вера твоја нека те снасе — па нека ти буде ио вери твојој, морао је сваки пожелети, ко је год видео силни телесни недуг, али и ону јаку

веру у моћ молитве, у моћ благослова св. деснице високонреосвештеног Г. Епискона. Иека им Бог и св. Архангели буду на помоћи, нека им благослов св. владике низведе благослова деснице божје! По служби божјој приредио је домаћин-игумаи као и сваке иначе године о том дану сјајну гозбу за прско стотину гостију иод сеницом за ту нрилику удешеном; ђаконије беше задоста, те је свако могао сада нанитати и тело своје до миле воље. Слански кум бијаше епархијски школски реФерент г. Ст. В. Поповић, који је са -високонреосвештеним Г. Епиекопом из Новог Сада дошао и својим богоданим му здравим и неисцрпиим хумором, живом и разборитом а родољубивом речи нотенцира^ раздраганост, што је владала у свију, кад им се даде прилика, да могу лицем к лицу гледати евога омиљеног владику! У име народа овога, у који ирви пут радо и волшо уђе високопреосвештени владика Герман по своме узвишеном апостолском позиву, у име свештенства, које се нада, да ће му св. владика бити и отац и мајка и добар путевођа у животу, нека је и овде искрена хвала и слава св. владици на љубави, коју је из своје резиденције у груди ионео, да је проспе по народу Своме, да га научи како му ваља добро пригрлити а зло одбацити, те да му свагда добро буде у животу ! У овим тешким и нуним искушења по веру и уздрмани морал дневима, улазак у народ Његовог Високопреосвештепства Г. Германа од еминентне је важности, па за то и од своје стране, молећи се Свезишњем за дуг и здрав живот св. владици нашем кличемо: Живио на понос, утеху и добро цркви и народу Твоме! У Шајкашкој ио св. Архангелу 1894. —л —ов.

Б Е Л Е Ш Е Е. — (Прилози Фонду ов. Саве.) Уредник овог лисга, протојереј ЈеремиИ, отпремио је високославиом Саборском Одбору своту од 10 фор., пгто је скупио згодном ириликом у манастиру Хоиову , и своту од 17 фор. скушвену у манастиру Ђеочину.

— (Завештаји на народне добротворне цели.) Гђа Љубица удова РадишиЛка, родом из Српског Крстура, која живи сада у Сегедину, завештада је 5000 фор. као фонд, из кога ће се два богослова изображавати; даље је одредила 4000 фор. на „фонд св, Саве", а 1200 фор. на српски учитељски кон-