Srpski sion

Стр. 499.

И молимо се топло за здравље царево и краљево, и за све власти, које он ностави: Снаси Боже цара и краља нашег Франца Јоси®а првог; Венчај га оружјем истине и иравде, оружјем благовољења, милости и благости; Укрени мишицу његову, узвиси десницу његову, утврди царство и краљевство његово;

Покори му све непријатеље његове; Даруј му дуг живот, у постојаном миру и у постојаном здрављу, како би и ми мирно поживели под окриљем његовим. Да живи Његово Величаиство премилостиви цар и краљ наш Франц Јосиф ирви! У Тргуревци 1893. Григсрије А. Николи^, свештеник.

ДОП Бвшвново 22. јула. — (Дочек Његове Светости — Патријарха Георгија.) Село Бешеново и његов манастир налазе се на јужној страни Фругаке Горе ирема Митровици, тако рекућ', у непосредној близини у прекрасној, пространој и плодној долипи, коју просеца свежи планински поток, коме још у помоћ нритиче, са хладном и бистром кристал-водицом, гласовита манастирска чесма и сеоски не мање хвале вредни извор Провалија, да где год на свом благотворном иуту не иосустане. У ирочељу убаве долине, а баш у самом крилу сјеновите Фрушке Горе, подиже се парњак осталим Фруипш -горским српским задужбинама, манастир Бешеново, као груда снијега у сред љета у дубоким тиморинама високих плапина, кога брижна мати — Фрушка Гора, зеленилом и мирисавим шаренилом богато искићеним у рукавима брснате доламе заођевеним раширеним рукама од оштрог севера и хладног Дунава чува; а на јужној страни — пред каиијом му — у неправилним улицама поставило се до педесет српских Фамилија, као будних стражара, који иред овом светињом српском чувају стражу без измјене. Сва ова љепота божја у овој убавој долини"* никада се ваљда љепгае осјећала није, као на дан 15. јула о. г., када манаетир слављаше свога иатрона св. мученике: Кирика и Јулиту и када малгаетирској елави кроз село наше и од села кроз њу к манастиру Бешенову са својом одличном свитом иутоваше високи и ријетки гост, Његова Светост, Преузвишени Господин Патријарх Георгије, уз пратњу милозвучних звона и пуцњаву громкијех прангија. За часак стани и нричекај, драги читаоче, док ти но реду исприповиједам наш дочек, кога ми — Бешеиовчани — приредисмо на тај дан

иси. нашем високом и најмилијем госту, светом патријарху Георгију, и док ти кажем, колику радост уживасмо и колику вељу љубав осјећасмо према најмилијој нашој иоглавици, кога срцем и душом, као Његова верпа и благодарна чеда, љубимо и поштујемо. Пред уречено вријеме, када ће свети Патријарх кроз село у манастир проћи, око осам сахати из јутра, на два сахата раније извјешена је била на врх торња српска застава, која њеним веселим лепршањем навјешћиваше жељени долазак Његове Светости. Предња страна, порте до пута била је искићена зеленим липовим гранама; а и улазак на западна врата у цркву био је мирисавим гранама с обе стране окићен и шареним ћилимима чак до красних врата застрт. Школска деца у чираке и рипиде обучена, при уласку код заиадних црквених врата, у два реда очекивала су заједно са мјесним нарохом, који је у црквеном орнату потиуно обучен био. Унутрашњост цркве била је у свом реду. Царске двери биле су махом отворене. Улазак кроз њих од солеје па до престола био је ћилимима застрт, као и патријархов сто. Сва кандила и свеће на престолу гореле су и све је спремно било, што се у тако кратком року спремити могло, да нам дочек што љепши и свечанији буде. А кад млади момци кроз село појахаше ћилимима окићене товне коње носећи српску тробојку и кад се наш ваљани и трудољубиви иредседник са више црквених одборника, којима се придружи и наш честити и опће штовани натарош из Јаска,, г. Сава Сладаковић, крену на више кола на границу нашега хатара, пут великих Радинаца, откуда има Његова Светост из м. Шишатовца доћи, да га т, мо дочека и у име црквене општине бешеновачке поздрави, — онда тек поче се народ загрејавати и у што већим рпама цркви до-