Srpski sion

Отр . обО.

„ОРПСКИ СМОН."

Вр. 34.

остављена од васеленских и помесних сабора, којих се иајвишем авторитету покоравала са пуиом богобојазљиводЉу и пуном иослушношћу и некадања заиадна дрква, а данас римпапска, — тај једино може с нама и ми с њиме у јединству бити. А да смо ми осшали у вери истините Христове цркве, и да је ова свој праоблик задржала у нашој цркви православној, то нам, нехотице, сведочи и сам папа Лав XIII., кад за источне цркве признаје, да су „па §1аби 1 (1јес1оУ8ке ујеге 1 81агос1геупе б1ауе". А која је то ,,с1јес1оУ8ка'' вера, ако не ова, коју данас исповедамо, а којој смо научени од Христове цркве, од које се римска оцепила? А која је то „81аго(1геупа" слава, ако не ова, кбјом се и данас наша црква узвишује, а коју је наследила од цркве, од које се римска оцепила ?! Па зар да поништимо тај глас, да се одречемо те вере, да обрукамо ту славу?!! Та, ево, шта још вели папа Жав ХШ.: „№§1а шје јатаспо п.цчнТшје /,а вротјпјапје, пШа гије па уеси в1ауи Вогуе ргоуИпозИ, пе^о Н иаротепа па опа 8(,ага угетепа, кас1а ве је ујега о(1 Во§-а с1оћ1уепа орсеиНо 8та1га1а 7,ајес! 1пскот, пегагДјеНуот ђабМпот : кас1а је паођга2епе пагос!е, гагИспе ро оћИауаНвШ, си(И 1 о1)1сај1та, ргет 8и 8е се81о о сНи^т 81уапта ргерИаН, ћогШ, јрак и опот, 81о 8е ујегогакопа Нсе, кгбсапвка ујега 8Уеикирпо §раја1а". Куд би више! Ми смо с' овом исповешћу папе Лава XIII. потпуно задовољни. Та исповест је за нас православне, и за нашу цркву најлепша сатисфакција. Папа нам слави „с1је(1отаки ујеги", признаје „81аго<1геупи 81ауи" ; уздише за „0111111 81агЈт угетешта", КОЈа су била „па 81ауи Вогуе ргоУ1с1по8Н 1 '. А иризнати мора, да „опа 81ага угетева", да „(ЗјесПтка ујега 1 81агос1геупа 81ауа ', сви заједно не знађаху за данашњи примат папин, за ИНодие, за триндентијски и ватикански сабор и догмате ових; као што признати мора и то, да су „опа 81ага угетеиа" престала баш због тога примата и ВНодие-а; а да су јаз између Христове верне цркве и римпапске најдубље ископали баш догмати триндентијског и ватиканског сабора; н ако је већ лијонска и флорентијска „унија" довољно доказала, да је јаз између православне Христове цркве и римпапске већ тако дубок, да од „уни-

је" ништа не може бити. Историја пак те „уније" казује уједно најбоље и ко је кривац да су она стара времена престала. Истинита је исповест папе Лава ХШ. у горњим речпма. Велика је то нстина. Она нам годи, а папи хвала на таквоме признању истине те. Јер ми се ваистину ноноспмо својом прадедовском вером и стародревном славом, као што се и тешимо, мирне савести, пред судом Господа нашег Исуса Христа, да задржавпги прадедовску веру и сачувавши стародревну славу не разорисмо ми „опа 81ага угетепа", која су била „па 81ауи Вогце ргоуМпозН". Али нас као истините хришћане, који тежимо прославити, на сваком месту и у свако доба, божју провидност и име Господа нашег Исуса Христа, а цркву ТБегову сачувати и потомству своме увек предавати „свету и непорочну", — боли јако и жалимо тешко, да се папа Лав XIII., — такав велики мислилац, а као што би хтео бити и апостол „јединства", — кад признаје тако велику истину, каква је у горњим његовим речима, не одазива и гласу њезиних конзеквенција, него после тако искрено признате и еклатантне истине, одмах јури у низину блудња, које римску цркву толико жртава стају, а које јединству, којега је Христос прорекао, толике препоне, а цркви Христовој и њезиној божанско.ј мисији толике штете чине и наносе. Штета је грдна, а жалити морамо, да велики ум, као што је папа Жав ХШ., није слободан; слободан од заблуде, без које паиа не може бити. Па да се после признања; и исповести изричене већ истине, одрекао заблуда, које су иоништиле „опа 81а 'га угетепа"; које су, ускос §1аУ1 Вогуе ргоуМпобН', раскидале и отуђиле „2аје (1п1ски, пега/Лефуи ћабНпи", а разделпле оне, које је „кгвсапвка уега вуеикирпо 8ра,ја1а". Ето, онда, готова јединства, каквог је било за „оних старих времена" ! Али, примат! Примат папин, — то је „камен претиканија". Жи се не ћемо упуштати у полемику примата. Наводи посланице о њему — стари су. Та они се већ иреживели. Него ћемо ставити једно искрено питање. — Ево га: ако је римски епископ „и опа §1ага угетепа", дакле пре оцепљења, постојао и иризнават био у слави и власти примата, какав се пани виндикује од оцеиљења у римској цркви, и ако