Srpski sion

С тр . 418.

Чусмо већ, да ни један грчки, словенски и и румунски јеванђелистар није тачан и јасан, добар и правилан. Чудновато ! Широм правосла вља ј ош до данас нема једног тачног и јас.ног, доброг и правилног јеванђелистара. Радоваћемо се, ако баш српска црква прва до таквог јеванђелистара дође; мило ће наи бити, ако баш сри. свештенику иадне у део та срећа и слава, да пружи православљу први потпуни и правилни јеванђелистар. А што ће се тај срн. свешгеник именовати „Димитрије", а презименовати „Руварац" — то нас ни најмање не ће љутити, ни на злобу и завист дражитн. А и за што да се љутимо, злобимо и завидимо? Та г. Р. је наше горе лист, нашег јата птица, нашег свештенства члан; па дична ће бити сва гора, поносито цело јато, славно све срн. све штенство, ако учини што учинит рече. Но напоменути ми је, да и српска црква и.ма већ свој јеванђелистар; свештенство краљевине Србије добило га је у „Неделлшку" Аћима А. Илића, свештеника марковачког. „Недељник" је тај штамнан још 1884. у Београду. — Но ни „Недељник" није тачан и јас.ан, добар и правилан. У једном одељку ове расираве позабавићу се мало дуже са тим „Недељником", и то доказати. При расправљању свом највише ћу се служититиникомијеванђељем, односио „сказашшх", које је у јеванђељу. Што се типика тиче, држим да се на њега могу доста ослонити и поуздати; он је са грчким типицима сагласан. То сведочи. 1.) Сам наслов нашег тииика : „Т v п и к о н &, СгИ()'кчћ изи>вражж'|'е ц^ковнаги> посл"кдоканТ 'А ко и^лилгк стма лагрк! пјшбнлгш и вгоноснагц) оца нашеги> савву. Тожде посл'кдован'1'Ј вк1ваетх и вх прочи^х во 1{рлил1*к чтни\а овнтме ^ х : ПоД0КН *к И ВХ ПрОЧИ)(Х СТк1)(Х вж'ш\х цркка\&^. 2.) Има у тинику места, где се каже, да су му одредбе "сагласне са одредбама других тииика. Мени су иозната пет таких места, од којих је најјасније оно у наномени под 26. мартом иза правила, како се служи служба у оном случају, кад благовести падну у вторник или у среду светле недеље; ту се каже: ,,Иво тгпТк8 велик Т а цркве носледокавше изк ^кстни), и с\ г * на^арш вид*квше чтнул овнтели стВдТискТд и прочи^х, ецн жј и ирли <искТА тушки прошедше, сТ 'А вчиш1рл1х". . . Има у типику п таких места, из којих се

Б р . 25.

види, да типик одетупа од одредаба неких типика, или од неког предања; но ту се обично наводи и узрок одступања. Тако се у напомени Димнна постиика', — под 26. мартом — вели: ,,и с'и нб в ^кл^х кшл»а нравол ^х ишред*клисА" т ј. да се на благовести поје „Да исправитсА л»олитка л10а", и додаје „ НН јцуи ко из про^ изволжТ/Л и небченТ/Л л^ногад приложиша". . . Друго, што ће ми при расправљању служити за ослонац јесте:. јеванђеље, односно његово „сказаше". Два су у јеванђељу „сказашд": једно је у иочетку иснред самога слога јеванђеља; цео наслов му је: ,,0казан'Т{ прнлмкмЈШ ксеги; лН &та число е ^-гглско« и в\ггглистишх прТ/ЛтТ«, Шк8д8 начннанЈТ и до гд-к стак >тх"; — друго је на крају, иза слога самога јеванђеља; цео наслов је: „(тказанп, еж* каки' на всакх денћ должно естк честн е\гл'п, седлшцх ксјгш л *кта". — Како ћу се у својој расирави служити одређењима оба сноменута „сказанТд", то ћу за разлику, а ради краткоће, оно прво именовати „првим сказанијем", а ово друго „другим сказанијем". Како је г. Р. у својој брошири гледе тачности и нравилности ербуљека иснред цркв.-словен. јеванђеља ставио, и како је пок. 111. на нека србуљска јеванђеља, — која се у карловачкој горњој и долњој цркви налазе — унућивао (стр. 29.): желео сам имати у пренису ,,сказан'п" једног србуљ. јеванђеља. Тога ради обратих се на мога доброга брата и школскога друга, Јована Живковића, сада иро®есора богословије, с молбом, да ми набави и иошаље препис „сказанТд" србуљ. јеванђеља. Тој се молби мојој он радо и вољно одазвао, те ми послао нрепис ,,сказанТ 'А" из два србуљ. јеванђеља: из иисаног србуљ. јеванђеља од 1640. год. које јеванђеље и г. Р. на нриведеној страни своје брошире спомиње; и други из јеванђеља „Радише Дмитровића", штампаног у Београду 1552. год. и ово јеванђеље спомиње г. Р. на 17. стр. своје брошире. Нека је моме брату и другу, Јовану на братској љубави и услузи и овде изречена срдачна и братска — хвала! Још једна нримедба. У свом „Вавршном одговору" рече г. Р.: „Ако је хтео, да по тинику славенском, у недељу по рождеству (:27. дец.ј прочита и јеванђеље редовне недеље, онда је осим зач. 4. Мат. требао да прочита. и зач. Лук. 93. . . . (:„Г. И." 1888. стр. 169.:),

„СРПСКИ СИОН."