Srpski sion

Г>1\ 31.

„СРПСКИ СИОН."

.Учење је раскрито" не ваља. Боље је: „изложено". (Ст. 6. На ст. 8. је иреведено: „у еваком тречењу "; а впма да стоји ,у свакој заповједи", илн пошто је ту реч о блаженствнма: ,у сваком блажепству". ,Вм1шен1е" нлје добро нреведено са речју „ усвајање". Оно значн г урачунавање и . Тај нзраз је унотребно н нрота Борота (Стр. 10.) Иа стр. ] 1 је валда штамцарска погрешка. Место духовним стварима треба дн сто;н духовним иастиргша. (ред 4) „Биновник" се може лепо превести на срп ки са речју: г узрочник*, .зачетник " нли „кривац"; јер шта зна ђак, шта је то виповнпк? „Скорбв" не значи „ уврједа него у овом случају ,,незгода", „ненрилнка" (Ср. 13 ) ДГ лотб " нема нрава пзраза у срнском, зато ју је требаЛо оставити а не иреводити са „ тијело", где месга иије. (Стр. 16.) ^Чистота нравов'1)" пије „ чистота обнчаја " пего .морална чистоЛа". ^Стр. 1".) Срискп се ие каже о.чивен пего умивен. (Сгр. 19.) „Разбор" не ваља, него „размишљање' 4 ' . (Сгр. 23.) „Окатрен" је русизам, а српски се каже „тренутак". (Стр. 41.) ,Која љуби, да буде ондје" — не ваља, него , која воле " . . . (Стр. 43.) .Од инославних жповиједи" — није добро, него: „од иновјерних ггркава". (Стр. 45.) „Празник кушчеј " се не каже српскп, него .иразник сјсница'. То бн бар требао знатн г. преводплад, јерје у својим прнповеткама старога за вета говорно о том нразнику (на стр 5ј.) п не назива га празником кумри пего онако како то срцски ваља. (Стр. 52.) „ Чувати иос т" нпје срнскн, него једноставно: ,ностити и или „пазити иост'\ (Стр. 56.) , Усјекновење" ппје баш срнскп. Србии вели нли , усјековањс" нли т усјечење". * 1

Не каже се .подизање часног крста", пего .је оби ч ниј е „ воздвиженије". Наслов на стр. 62. ваља према оригнналу да гласн : „Врховна власг, њена права н важност " а не дужност. Наслов на стр. 77. ваља да гласн: .чување наравствене (моралне) чистоНе." На стр. 78. ваљало бп заменитп реч род сасиол. ,Д'ћвство" је боље нревести са „дјевичанство", а .1г1јломудр1е" са „невиност", него што је нреведено са: „ дјевство " н „ чистоЛа ". (Стр. 81.) Реч фокус на стр. 96. значи сриски огњиште плп средиште; жариште не ваља. Израз чувство естетично могао бн се и у српеком задржати. А ако се већ хоће да преведе, онда је боље казати „чувство лсиога ", него , чувство ирекраснога (Сгр. 96.) „Безобразан иорок " није добро. Безобразнип на ериски значи оно, што нема лена вида н изгледа, дакле: гадан (Стр. 98.) , Уд1;лг" не ваља овде иревести са судбина. него са : удио, участ илијош боље с-војство. (стр. 102 ) Реч , Скуиост " није смела у нреводу остати, него је ваљало заменути са речју: тврдоћа или амишлук. (Стр. 112.) Кад нам је познато, да је ова књига изишла пз штампе с благословом Високонреосвећеног т. Митролита Добробосанскога Ђорђија Николајевића, онда нам је чудо, да су горње погрешке остале неопажене бнстром оку г. Митронолита пли онога лица, које у пме г. Мптронолпта рукопис ирегледало н оцењпвало, Но ово, је мана, која се подравнти даде. Свакн катпхета може нрема изложенпм нримедбама односна мепа нонравитн и своје ђаке на дотпчне иснравке упутити. А ако се ки.пзи дозволн нрнступ у школе, то ће она сигурио доживетп друго издање, и тада може без тих иогрешака угледати света. Похвално је од г. Нетровића, да је словенске цитате по нрпмеру Вукићевнћеву доле истумачио срнски. Алитијограф,

(®.

_З ј^>

:гч

V-")

& 5У 1

Б Е Ј1 Е Ш К Е. (Архијерејска елужба у Сенти.) Поводом овогодншњег доласка Њогов т Ве.тчанства, нашег премилостивог цо.ра и краља Фраиц Љсифа I. у Оенту, богослужиће висогсопреосвећени еишкои бачки Герман ОиачиЛ у Сентн архијерејску литургију на дан Мале ГоспоЈине о. г. Његово Величанство долави у Сенту 9. (2 '1.) сентембра. (Нови патријарашки двор .ј Једна мисао н жеља

1

блажене успомене .иитроиолита Стефаиа СтратимнровиЛа ожнвотворена је н дана 30. јула о. г., на дан св. мајке Аигелипе. Православни архпјеппскон митрополит карловачки н натријарх срнски засео је сретно патрнјарашки нресто у ново ноднгнутом, величапетвеномо двору патријарашкоме. ј Његова Свстост, св. Патријарх Георгије БранковиЛ , којп је помоћу цапашњета саборскога одбора сретно н успешно оживотворио мисао и жељу славног свога ирешаственика, усслио се, у име божје, у нову своју резнденцију.