Srpski sion

Вр. 36

.СРПСКИ СИОН."

Стр. 603

17. глави дела апостолских ово заинсано: „Раздражи се дух његов (Павлов) у п>ему гледајући град нун идола. И мренираше се с Јеврејима и с богобојазнима у зборници и на назару сваки дан с онима с којима се удешаваше. А неки од Еникурејаца н од. сгојичких мудраца пренираху се с њим; и једни говораху: шта хоће овај беспослица? А други: види се као да хоће нове богове да проноведа; јер им нроповедаше јеваиђеље о Исусу и о васкресенију. ,.Па узеше га н одведоше па Ареонаг говорећи: можемо ли разумети. каква је то нова наука, што ти казујеш ? јер иешто ново мећеш у паше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити .... А Павле ставши па сред Ареопага рече: „Људи Атињани! По свему вас видим да сте и сувише нобожпи, јер иролазећи и мотрећи ваше светиње нађох п олтар, на коме беше паписано : Богу непознатоме. Којега дакле пе знајући нопггујете, онога вам ја проповедам Бог, који је створио свет и све што је у њему, оп будући господар неба и земл.а, не живи у рукотвореиим ц[»квама, нити прима угађања од руку човекових, као да би ономе требало

што, који даЈе свима живот и дихање и све. И учинио је, да од једне крви сав род човечији живи но свему лицу земаљскоме, и поставио је ианред одређена времена и међе њиховога жив.вења: да траже Господа, не би ли га опинали и наШли, премда пије далеко нн од једпога пас; јер кроз њега живимо и мичемо се и јесмО; као што и неки од ваших п^вача рекоше: јесмо и род н>егов. Кад смо дакле р»д Божији, ие треба да мислимо, да је Божапство као икоие златне или сребрне или камепе, које су л.уди мајсторски начипили по смиш.вању своме. Не 1 'леда1ући дпкле Бог иа времена пезнања сад заповеда свпма л.удпма свуда да се покају. Јер је ноставио дан, у који ће судити васијономе свету по нравди преко Исуса Христа, кога одреди, и даде свима веру васкрснувши га из мртвих. „А кад чуше ( философп ) васкресеиије из мргвих, ондл се једни ругаху; а једпи рекоше Павлу: да те чујемо онет о том. А неки присташе уза њ и вероваше, међу којима беше и Ђонисије Ареонагитски и жена ио имену Дамара и други с п.има, И по том се одлучи Павле од Атнне и дође у Корипат."

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ.

Растравља: Југ СтаниниК, парох. (Наставак).

Минејских педеља има свеГа: девет; ио то.ме, како се у њима јеванђгл.а чнтају и читатп имају, деле се: I.) на такове минејске недеље, у којима се са.но једно, п то минејско-недељно јеваиђеље прочитати има, а редовно-недељно јеваиђеље изоставља се; амо спада: 1 ) недеља св. праотаца (друга пред Божићем); 2.) педеља св. отаца (пред Божићсм). II.) на такове минејске недеље, у којпма се два јеванђеља : минејсхо н редовно-недељно прочитати има. Ове се недеље деле даље: а.) на такве минејске недел.е, у којима се прво минејско-недсљно ч за тим редовно недељно. јсшнђеље читати има; амо спага: 3.) недеља св. ота-

б.) на такове минејске недел.е, у којима се урво минејско-недељно, а затим редовно-недељно јеванђеље чита: амо спнда: 5.) педеља пре Крстова-дна; 6.) недел.а иосле Крстова-дна; 7:1 неде.ва носле Божића — св. Богоотаца; 8.) недел.а пре Богојавл.ења; п 9.) недеља после Богојављења. Ирнмедба: У недељу после божића не чита се редовно-нсдел.но јеванђел.е опда, кад с.е та недеља нразнује 26. децембра, а тога дана нпје недеља, те о редовно-недељном јеванђељу нн 1'овора бити не може. — У педељу ире Богојављен>а не чита се редовно-недељно јеванђеље онда, кад та недел.а илдне 1. јануара, те празнично

ца 7. сабора (11. 17. октобра); 4.) недеља св. ота- I јеванђел.е (обрезан.а) искл.учи редовно-педељно ца првих 6 васионскнх еабора (13. —11». јула.) ! јеванђел.е; још и онда, кад ее та недел.а само