Srpski sion

Стр. 600

„СРПСКИ СИОН."

Незаборављамо а и споменути морамо, да још није изумро ни онај недоетојан — светиња и свештеничке службе — трговачки обичај „изтјазанија", а ради ових стављање насилннх и самовољних ирепрека брачнидпма. Помишљамо и на ону кобну чињеницу, да ц међу Србнма бива лабаве религијозности и непоштивања светих та.јана дркве нам православне, да бива и сломивеног поноса, који се не стиди дивљих бракова, нрквом неосвећених; да бива и таквих прохтева. који се не обзпру на сродствене одношаје, а којим прохтевима ће се државним законом чпнптп и онн устуици, које дрква не чини. Да, на све то номишљамо л још на многе друге околности и евентуалитете. А у свему томе зар нема довол.но разлога, да зазебемо, е ће нам црква често проплакати над децом својом, која ће брачну везу и породичан живот оснивати без божјег благослова, који се само у цркви прима и добија. И ово је доета, па да нас разуму браћа свештеници, са чега зебемо ми. А уверенп смо, да и њпх — већином такве мислп данас облетају. Нема стиње, наше свештенство осећа јако сву тежину положаја свога, у који долази са ступањем у жпвот закона о обвезном грађанском браку. Осећа оно преголему одговорност Богу, цркви и народу своме. коју ћеда мучи, с којом ће да се бори од 1. октобра о. г. Тежак и претежак је положај његов, мучна и ускушења пуна је одговорносг — пред коју излази. Не венча ли се ко у цркви, зар ће једаред — сасвим механички — окривљен бити за то надлежни свештеник ? Бадава ће га ми<жк околности правдати, кривац ће остати он. Већина судија. — а, судијом ће хтегп свакп бити — неће ни испитивати кривца, него ће, зар .један, у неком предубеђењу, и у злурадом расположењу, иружати прст на — свештеника. Установом грађанскога брака свешгеник се ноставља у мучан одношај према својим парохијанима, у најмучнији положај своје моралне одговорности Изводиће се пред кривице, којима ће виновник скоро махом бити онај, који ће пред апријориетичком кривицом свештениковом изпгедати невин, шта више — као жртва свештеникових пастирских токорсе недасгатака п погрешака. II зар ће се једном прохтети у цркви се не венчати само за то, да узроке чога сруши на јадног свештеника,

јадног за то, јер иротив таквих ирохтева неће моћи побеђивати, а неће моћи за то, јер може да се нађе и такав Србин — жалосна му мајка који ће огрешити душу, погазити српскп нонос, изгубити и душу и савест, самода с' „освети" свештенику своме; јер неће бити нн кадар да расуди, е ће таком ,,осветом" да с' освети себи, сво.јој нороднци, да учини издају цркви и народу своме. Иа шта остаје. дакле, свештенику у положају том ? Да оеигура себи мирну савест.. А то значи : да буде увек, какав треба да је; да не проиусти нпшта учинити, што учинити треба, н што п тчпнптп може, према ма којем брачнику, а да. се овај — ако бп и покушао не уклони црквеном благослову брачнога му живота. У ту цељ — мала је свака жртва свештеникова. Шта ли ће н како лп, кад и према којем иарохијану и брачнику, чинпти, а да га одврати од нечасне н недосто.јне, човека и Србина сваког, намисли невенчања у цркви, то се правилом проппсати, н чланцима избројати и таксирати неда. Пастирске дужностп н начини њиховог деловања познати су свештенику сваком. Свакога нек испуни само идеално појимање свештеничког позива; свакога и увек нека је бар б;,дна савест у вршењу свеиггеничке му службе; свакоме и увек нека је јака свест ноноса достојанства му свешгенпчког; свакоме и увек нека је пред очпма, у срцу н у мислп свакој идеал свештениковања, а то је: слава цркве и срећа народа, — и.ми смо спгурни, да ће се скоро увек наћи пут и начин, којим ће се жеља и во.ка за благословом цркве пробудитп и у онога брачника, који би иначе — ма из каквих побуда. — млмоишао благослов та.ј. Не помогне ли све то, свештениковаје савест мирна; а онај коме то помогло није, не ће имати ни права на сузу цркве, којом би за њиме занлакати морала, да јој отпадник није. Свештенпци ! учините своје, сиашћете душу своју, на вама не ће бпти кривице. Обуците се у љубав, опашите се трнлењем сваким, украсите се врлинама свима; — дрква и народ од вас данас највишо тражи и очекује! Приберите сво.ј народ око себе. Не губите га из вида никад; не одбацујте га са срца свога н ако вам криво што учинп. Будите му отап, и мајка. Судба је његова у вашим рукама. Нокажите му онасност, која му прети из-