Srpski sion

Б р . 9.

хијске катедре због јереси Павле Самосатски, на сабору антлјохијском изабрали новог еиископа (X. 7, с. 30.). Да су инак еиископи решавали нри избору енископском и у старије доба, види се јасније него из горњих сведоџаба иа каиона некнх иомесних сабора. 16 канон антијох. сабора одређује, да енискон не сме прелазити на уиражљену епископску катедру ни ако га цео народ изабере, ако не би ни тај ирелаз иристали митрополит и еиископи дотичне области. Исто се то вид ;1 из 23 к. истог сабора, по ком енископ не сме сам себи иостављати наследника у енискоиству, него се мо а чувати црквени пропис, који установљава, да се еиископ не поставља друкчије него сабором и иошто просуде епископи, који имају власт иромакнути (лроауеад-ан) достојнога. По Лаодик. 12 за црквено уирављање морају се иостављати (хаг>сатаа9-ас) од митрополита и оближњпх еиискоиа енискони II тако даље. (Наетавићв се). ПРОПОВЈЕД у прву недјелу великог поета — 0мгачуii хришђанина и православног Србина са Црквом Говорио у оаборној цркви карловачкој прота Јован Вучковић Еладк1ко сЕАТ -кишЈи вллгословн!. . И пека је благословен Бог и Ошац Господа нашега Исуса Христа, који нас Је у Хрисшу благословио сваким благословом духовннм на небесима, као што нас и избра кроз Њега трије иостања свијеша, да будемо у љубави пред Њим свеши и траведни (Ефес. 1, 3. 4) те нас но том изабрао од утробе матере наше и иризвао благода&у својом (Галат. 1. 15) да будемо синови Његовп (Јован 1, 12) и нашљедници Његови (Галат. 4, 7), род Његов изабрани (1 Петр. 2, 9). Оп, браћо, нека благослови и ове часове службе наше ГБему. Духом својим светим пека приђе к срцу нашему и нека га отвори истини својој и ријечи својој, која је особито у ово свето вријеме поста четрдесетдневнога вамредно снажна и одлучна позивајући нас на догледу крста голготскога, на догледу жртве на том крсту за

С тр . 137

нас принесене: пршдитс истажилка (Исаија 1, 19), — ходите да се судимо! Најозбиљније вријеме настунило је за душу нашу хришћанску. Паступио је час разрачунавања њезина са Богом, Сиаситељем Јвеним. Све ио реду рачуне своје с Њим треба оиа у ово свето вријеме да рашчисти па суду с Њиме. А на том суду, на који нас Бог позива, достојно је и праведно, да се прва ријеч даде Цркви нашој и обрачун наш с Њоме па нрво мјесто стави. Јер из мука оних страшних и страдања оних нечувених и драгопјеие крви Христове на крсту голготскоме нролнвене никла је Опа, Невјеста Христова, (П Кор. 11,2) славна, без мсцне ц тгрјешке, свеша и чисша (Ефсс. 5, 27), онремљена пајдрагопјепијим миразом, светим Тајпама, кроз која Она по Духу светоме просииа свјетлост благодати Божје на дјецу своју, попут онијех седам апокалинтичпих свјешиљака (Аиокал. 4. 5), обдарена правом материнским учишељсшва (Ефес. 4, 11-13), сиабдјевена иравом заступнице Женика својега иајсветијега, иравом суда над дјецом својом (Мат. 18, 17). Таква је никла Опа на подножју крста голготскога и с крста тога по Духу светоме иераздвојно је спојена у вјечном загрљају са Жеником својим и Богом (Мат. 16, 18. Ефес. 3, 21), освојивши срце Његово и иоставши једином жељом Његовом (Пјесма над нјесмама 4, 9—7. 10). С Њоме се разрачунајмо иајнрије у велики овај дап славе нашега Православља, изравнајмо најприје с Њоме рачуие наше иа завршетку ове прве седмице великога поста, који нас води к страсној седмици и великоме спомендаиу Њезина рођења, а нашега нрепорођења! У ње је књига са девет листова, на којима су нанисани дугови наши. Погледајмо на те листове, да видимо колико смо дужни. IIа нрвоме пише да смо дужни ићи у цркву на молитву и слушати службу Божју сваке недјеље и празника, па другоме да смо дужни чувати ностове Црквом одређене, на трећем да смо дужни свештена лица ноштовати, на четвртоме да смо дужни бар једанпут у години исповједити гријехе своје и причестити се, на нетоме да смо

„СРИСКИ СИОН."