Srpski sion

Б р . 15

„СР Н СКИ СИОН."

Счр. 255

ко су кривци, опда се слободно може тврдити то ћс признати сваки човек, које објективно мисли — да су конгреси односно љихови чланови најмање узрок неуређенпм одношајима, и ако су можда и они у неку руку грегпили. Узрок нашем неуређеном стању су сви опи чинпоца, којп нису респектовали паша законом осигурана права, а уз то су дошле разне несретне прилике, дођоше кесретни избори патријарха, који нису добили потврду; дођс умировлење патријарха Ивачковића. Неуређеност одношаја нотенцовало је делање патријарха Анђелића, а и та околност, што висока влада можда услед једностраних инФормација није била довољно обавештена те уредбе, које су на конгресу израђене. или није удостојила нотврде, или их пак у опште није узела у обзир, на и не узевши их у претрес без сваке опаске их после много година просто вратила натраг конгресу. У таким приликамаје сасвим природно, што се наше стварп нису могле деФинитивно довести у ред. У погледу јединственог статута, што га је г. министар иредседник сноменуо, сматрам за своју дужност нриметити, да сам не само ио жељи својих бирача, него и ио свом унутрашњем уверењу спадао међу оне, који су гласили против тога да се тај статут прими, иа изјављујем да ии данас не могу баш да се опријатељим с тим статутом, јер држим, да нити је снасоносан, нити целисходан, а ни потребан. Није сиасоносан, јср није добро такав статут октроисати народу, с којим статутом народ не симиатише; а није потребан за то, јер оно, што је у том статуту, већим делом имамо већ у коначним и привременим уредбама (зар?! Ур.); није целисходан пак стога, јер ие може бити целисходно, да се поред скоро свршеног ноела лаћамо новога Подигли смо зграду у ствари уређења наших црквених одношаја, кућа је већим делом већ готова, треба је само метути под кров; има ли где сличног ноступка да човек, иоред скоро сасвим готове куће, која се показала иосве добра, (зар?!Ур.) подиже нову кућу, нанустивши ону сасвим; мислим да је то сваком јасно и појмљиво. Знам врло кратак и прост аут, на коме се наше ствари врло брзо могу решити и то тако, да држећи у виду пређашња права, допунимо еврје установе у још незавршеним деловима. Нека еаборски одбор, који је на то позван, сматра за свој задатак, да припреми уредбе, којих још нема, нека узме у претрес све уредбе

које већ поетоје, време је иоказало шта је добро а шта рђаво, шта је пробитачно, шта се може употребити а шта не, нека ноправи оно што је за поправљање, па кад буде готов с тим пословима — што врло брзо може урадити нека се еазове конгрес, који ће поред тако спремљенога поела, своме задатку врло брзо одговорити и наше ствари у интересу цркве и верних довршити. Ђорђе ТуујуковиИ придружуја се иачелнии објашњењима Вукићевићевим и нрелази на то, да информативно одговори на стављена питања. Што се тиче сазива црквеног конгреса који би имао решити разна акутна иитања, сва су мљења јамачно сложна, јер је сазив у етатуту законито иронисан. Но да-ли је конгрес у данашњим приликама дорастао темељним ре®ормама, на. то може говорник с личног свог становишта само инФормативно одговорнти, јер еамо конгрес сам има право, да одређује дневни ред евога пословања. Он држи, да се устројство еаборско од год. 1874. као и предлог устава од год. 1892. противи унутрашњој природи источпо нравославне цркве и да данашњи организам автономије није сиособан за акцију и да није сходан. Сриска је црквена автономија у либерално доба шесдесеаих година иостала на скоро социјално-демократској основи, а то се пепосредно иротиви конзервативном бићу нравославне цркве. РеФорма автономије морала би се дакле из темеља отпочети. Он пеће да се унушта у нојединости и позива се само на евој говор, који је држао месеца новембра 1892. на српском црквеном конгресу. Али за. таку једино за живот споеобну ре®орму, ио његову убеђењу, још није дошло време. Почиње се већ по мало до увмђавности долазити, почиње свитати, али акција против сада ностојећега мора и од оздо доћи. Док маса народа не дође до те увиђавности, свака је реФормација на црквепом конгресу прерана и узалудна. Ако хоћемо да на законитом основу ноступамо, то се мора мирно сачекати згодно време; та данашња је автономија резултат двестауодишњег развитка. Говорник је дакле за то", да се сазове конгрес ради извршења текућих нослова; али ре®орме из основе морале би се каснијем времену оставити. За сада се ваља задовољити палијативним средствима. Др. Ника МакеамовиЛ • Нека ми дозволи Ваша Преузвишеност неколико онштнх нримедаба пре него што ћу одговорити на стављена