Srpski sion

С тр . 262.

„СРПОКИ СИОН."

В р . 16.

Богом откривена вјера наша, ријеч Божја у светом Писму казује пам то. А опомиљу нас па то и иредања старих народа, која су иеђу њима била сачувана у сликовитим скаскама њиховим. Нонајбоље још између свију сјећа нас на судбоносно дјело нраоца нашег и иа све што га је с потомством иза тог снашло скаска она грчка о Нромитеју. Сии неба и земље нодиже се да против воље неба учини земљу иезависном и срећном укравши с неба евјетлост за земљу. Казна га снађе. Чврстим лапцима би приковап за тарпејску стијену. орао долази да му кљује плућа н што овај од њих откине, то на њима одмах нарасте. И тако се страшне муке за стијену прикована натника из дана у даи попављају, док им пе учини крај Иракле, кад је убио крволочна орла и тешке окове раскииуо. Адам, праотац наш, створ Божји од земље, сегну за божапственошћу, за сло бодом и срећом мимо Бо*а, а нађе се наг и прикован за невоље душевне и тјелесне, у којима плућа његова не дахнуше у сло боди Божјој, већ их разапињаху жел.е и страсти, које никад не изумиру, а кидаху их страдања и муке, које се сваки дан поиављају. . . Раздвојивши се с Богом нође човјек путем својим и на г 1Ч)м путу превари га мудросш његова и знање његово и ласкаше он себи: ја сам, и нема га осим мепе (Исаија 47, 8). Но зато и дође на њега зло и спопадоше га певоље и дође на њега погибао (Исаија 47, 9) С човјеком западе у тај јад и све остало и кса тварк с њим заједно гокоздурггх и скол^кзнЗгга (Римљ, 8, 22), јер сва с8ет'к |1оеин8са (Римљ. 8, 20). Живот свијета и живот човјештва че меран је био. Био је то живот страдалника, који у мукама тешким боно уздише и стење, а страдању својем пе види краја. Гвозденом силом стања својега страдалничког прикован за голијет свагдашње своје садашн.ости, са мукама у души и срцу својем, које му никад мирпа часа не дају, чекао је он избавитеља својега, да сатре муке његове, да раскине ланце са руку, које су на Бога кидисале и окове са ногу, које су

га од Бога одвеле. Изгледао је дап поми рења својега са Богим. Но са злоћом својом у срцу није човјек више могао изаћи пред лице Божје. Самовољно учињено зло није могло рачупатн па заборав Божји. Оно се морало у клици сатрти и сатрти га је морао онај исти, који га је у срце л>удско унио, човјек сам. Тек тада је могло бити помирења између очишћеног човјека и задовољене правде Божје. Али у то стање доћи пије човјек могао сам за се, јер сви застранише., сви се иокварише и не бијаше никога добро да твори (Псал 52, 4). Па ако су страдања који пут и уништила њеки дио зла у човјеку, оно је опет парасло, јер је нустило клице своје у сами жнвот човјечји, па је с човјеком заједпо непрекидпо и живјело. Морао је изаћи посредник између светиње величапства Бои;јег и грјешности заблудјела човјека, иосредпик подобан да даде задовољштину за човјека, који је био неспособан за задоволлнтину, посредник безгрјешан, да безгрјеншошћу својом нотре гријех човјечји, иоередник нослушап, да послушношћу својом заглади иенослушност човјечју. поередник трпјељив, да трпљеп,ем својим обескријени пеобузданост човјечју, човјек од жене рођеп, да синове женине к Оцу приведе. Једном ријечју посредник, који је и Бог и човјек, да човјека к Богу опет подигне. Сјеме жепино требало је да сатре главу зачетника гријеха (I Мојс. 3, 15) и човјека опет да учиии сипом Божјим, чим човјештво само дозрије за блажени тај час. А да пгго еигурније дозрети узмогне, дан му је вођа у закону (Галат. 3, 24), долазили су му пророци, да га до зрелости доведу, папошљетку пак егдл пршде кончинл /гкта, пос/к! ЈВогх Окша скојго , едннороднаго, ражда= М1аго К ЖН1К1, кмка^иа подх законод1х, да подзаконнк1А иск^пигх, да кскшовлеш« коспрЈ« илиаг/, (Галат. 4, 4). . . Олоко Божје узе па се тијело људско , (Јован 1, 14), путем душе помијеша се Бог са тијелом, кроз утробу пречисте Дјеве ваплоти се Бог и нађе -се мећу људима /5\ки> ч{лок г ккх (Филибљ. 2, 7). Дјело искупљења заиочело је. Пре-