Srpski sion

Б р . 36

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 597.

И тако жалоспе карактеристике могуће је наћи на страницама иногих издања, која стављају себи за задаћу, да иду упоредо са сувременим животом. Сасвим је нриродпо, да лри оваком стан»у друштвенога сазпања само по себи пиче питање о узроцииа овога појава. И ево овде се јавља ио обичају нитање о васпитању, које се тада новлачи па суд због свих ових друштвепих недостатака. Сувремено човепггво у делу васнитања. говоре, ступило је на назоре Парацелза, који је мислио о створењу човека на основу искуства: његов је извор — ћотипси1ив, а не нриродни човек. Све је у нас у потпуно жалосном стању; у свима навикама — нотпуна гњилост убеђења. А зашто ? Зато, што само васпитање у данашње доба, веле, нема опредељене, тврде основе нред собом Напослетку, резултат његов може бити само један: људи се појављују у животу без сваких нринципа и убеђења, који не посе у дупш својој ничега сталнога ни трајнога, нашто би се моглн у тешком тренуту ослонити Чему, да се чудимо, ако ти л>уди и пропадају! Пре се треба чудити томе да многи још остају неповређени у вртлогу нашега живота С једпе сгране, будући, да сам и ја у вртлогу сувремепе мисли, а с друге стране у опће сећајући се, да особита брига ие само законодавца. пего и свакога нравога сипа своје отаџбине, — мора бити управљена иа васпитање подмлатка, јер пемар овога дела панео би пггете државпом доброустројству, ија сам се решио, да задржим, читаоци, вашу просвећену пажњу на једпом старом осиовном нитању пашега живота: Па каквим пачелима треба, да буде .основана сама школа и у оиЛе сво дело васттања га то, да друшшво и држава добијв пе слабе, умпо и морално немоЛнв, него здраве и снажне чланове ? Морам напред споменути, да ја ништа ново и непознато и пе мислим рећи, ја хоћу само, да још једиом наноменем оно, шго никад није требало пн заборавити. Педагогика је, по згодној иримедби покојног руеког нроФ. Јуркевића, „збирна наука. Глава тела овога састоји се у мо-

ралним идејама, органи храњења у психологији, оргаии кретања — у физиологији. Из ова три извора морају се извести сва начела, којима се унравља васнитање, на њима су ударени основи, који браие једно иедагошко правило, а осуђују друго." Но, пита се, чему треба дати иредност у организму човековом? У истиии, ни органима храњења, а још мање органима кретања, нити глави, која унравља животом свега тела и даје вредност човеку, као бићу разумно-слободноме. Тако је и у делу васпитања За разумно и ваљаио васпитање пре свега тражи се ваљано и јаспо схваћање цељи, која стоји на челу васнитнога дела и осветљује му пут. Васпитач само тада може рачунати иа уснех свога дела, ако пред његовим умним погледом као јарка звезда непрестано светли онај идеал, коме мора он водити свог питомца. Нема ли ове путевође звезде, или види ли се слабо светлост њена — штетна су сва старања васпитачева. Поред свих жеља, да даде добру наставу питомцу своме, оп неће бити у стању учипити то, из простога разлога, што сам пе зна, где је идеал. Зато и ми у своме излагању о правим осповама васпитања морамо обратити пажњу пре свега на област моралних идеја или етику, јер ми излажемо овде оцену човека у свима поступцима његове животпе радипос/ги, решавамо питање о последњој његовој памепи, и па тај пачин нацртаћемо неопходии за васпитање идеал човека. Али каква би етика могла учинити ово сопствепим силама? Дозволићу себи, да у неколико речи напоменем, како је решавао ово сгари, дохришћапски свет. Ни један учител, у старом Китају није ночео школска предавања пре, док пије иретходпо обавио жртвоприношење на олтару КонФуција или бога наука, док није измолио нанред њихову благотворну помоћ за своје дело; а уз то су сви будући питомци школе приклањали своја колепа и палили светиљке, предавајући себе иа овај начин покровитељству богова. Ни један брамип у старој Индији није иочео ма који чин свога најважнијега програма читање Веда^ без претходне поуке својих