Srpski sion

Стр. 98

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 6.

да ће дати одговор после 24 сата. На то су чланови Синода пристали и разишли се. У пуној седпиди Сииода, одржаној сутра дан 29. јануара, нрочитана је оставка патрпјарха Антима VII., у којој изјављује, да је сав рад Спнода и мешовитог Савета незаконито изведен. Скуп синодски н мешовитог Савета прижио је Патријархову оставку и одмах приступио избору његова заменика. За истог је изабран митрополит Ефески Константин, члан Синода. 0 свему је послан извештај министарству. — Ми региструјемо ову жалосну појаву у васеленској Патријаршији, но се уздржавамо о њој казати своје мишлење, које не бп ни мало могло бити повољно ни за чланове Синода, који своје личне пнтересе и страсти претпостављају интересима цркве, а ни за целу цариградску Патријаршију, која бннам имала у свима правцима свога живота и задатка светлити, а не растуживати нас, те које мишлење не би бпло утешно ни за нас изван цариградске Патријаршије, а жожда ни за сву браћу у њој. (Прослава 50-годишњвде препоро^аја српоке књижевности.) У извештају о прошлој седници Књпжевног Одбора „Матице Српске" јавили сжо, да је г. проф. Ђорђе МагарашевиЛ изнео предлог, да се ове године прослави 50-годпшњица препорођаја наше књижевности. Тај предлог глаои: „Ове године навршује се џедееет година епохалној у српској књижевности години 1847., јер је у њој сретно завршен читав низ трудних књижевних радова, а уједно је у љој и сретан почетак бољих дана. Те годиие, 1847., угледа света епохално књижевно дело Ђуре Даничи: „ Рат за сриски језик и правоиис к , красан плод Вукових тежња п књижевних наиора. Те годнне изиђе од сажога Вука његов превод „ Новога 3авјета и , у кож је делу подпуно развио своје жисли о срлском књпжевнож језику. Та два дела беху звезде преоднице у српској књижевиости, покавујући пут, којим ће поћп потоњп нараштаји у српској књижевности. Омладина српска беше прва, коју је природио морала захватити та иова струја, а 1847. година беше нрва, у којој се јавише и књижевни раденици и њихова књижевна дела, која својом садржином и својиж обликож ирекидају са старож књигом, и ударају основу новој српској књизи. То су нам сведоком Ђрапкове иесме, које изиђоше 1847. године. Поред Бранка јавља се и остала српска омладина са својом „ Славјанком " (у Будиму 1847. г.) и „Невеном Слоге' младежи Дицеја београдског (у Земуну 1849. г.) Те годиие угледа света ународном духу силетени „ Торски вијенац " владике Петра Петровића Његоша. Те године се јавља и прва

књига „ Гласника" књижев. оргаиа друштва „Српске Словесности", а те се годинејавила и Јоксима Новића „Лазарица". — За овакове књпжевне појаве жожемо се нослужптп речма г. Ст. Новаковића, које је написао још пре двадесет година, да су „иочетак бољега наиретка или као моменат времена, у ком избијају на површину из раније сазрели родови разумнијега иравца Овакови су дани свагда згодни да на њих могледамо, шта смо урадили и гита нам још за рад остаје, да иотражимо недостатке, иа да смишљамо како Ие ослабити и ишчезнути, а ца се довијамо, како Лемо добрим странама набавити за унЏиредак још више снаге и креиости " — Овп жожентн и ове мисли потичу ме, да поднесеж предлог сл књижевнож оделењу „Матпце Српске" да оно одреди у ту сврху ове године једну седницу, у којој би се згодно могла ирославити пгдесетогодишњица 1847. године. (Важније наредбе кр. уг. министарства гледе нових државних закона). Држимо да неће битн згорег, ако од врежена на време, на основу званичних података прибележимо, ориентовања и знања ради, важније наредбе, дециције и упутства, која потичу од кр. уг. министарства гледе иових држ. закона, које ваља на уму п предочпма даимати свештенство •наше у оним крајевима, где ти новизакоии имају законске силе и крепости. — Тако гледе вођења држ. матрикула (ХХХШ. зак. чл. 1894.) отпустио је кр. угар. министр. унутарњих дела 1896. г. наредбу ову: I. Брак који се склопи између римо-католика с једне, и грчко-католика (унијата) с друге стране, неће се сматрати смешаним браком , ношто се обе конфесије разликују само по обредној (церемонијалној) страни. У смислу пак једног кр. иатента од 1841 г. деца из овог брака сљеде увек вери очевој. II. Водиоци државних жатица приликом склаиања грађ. брака, не смеду трашити ни искати, од оних лица која брак склапају, да пред-а-њ долазе у свечаном руху и с онаком свечаношЛу , како то бива, кад у цркви брак склапају, може само то аахтевати, да жу пристојно обученп дођу. (На ову околност ваља да приназе браћа свештеинци по селижа, где нотараши, силож гоне заручнике да дођу под венцеж и у свечаном руху, те да у смислу ове наредбе отпор даду). Ако странке, које су грађ. брак склопиле, одреку свога потписа на записиику, сматра се брак ипак правоваљаниж и закоиитим, само водилац има то одрицање потппса у записник прибележити. (Запз ЕеНдхоп). Дакле има их већ, који себе проглашују, безконфесијоналним; плодови и после-