Srpski sion

Стр. 88.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 6

се срдио нити рече: шта, зар после таких и толиких славних дела, мени ти дође савете давати? Као што чине многи, па ма им неко и најбољи савет пружио, јер презиру гледајући на низак положај и углед. Али он не беше такав, него смерношћу све стизаше. Зато презре и краљевски двор, што беш доиста смеран, јер смерност чини здраво и узвишено мишљење. Јер шта мислиш, колико требаше умне и душевне величине да се презре краљевски двор и трпеза? Та у Египту се поштују краљеви као богови, и уживају небројено благо и богатство. Па ипак све то презревши, и одбацивши и сам престо егииатски, робовима и јадницима, онима што се муче у блату правећи опеке и којих се слуге краљеве грожаху (јер их се грожаху Египћани, вели се, 10 ) тима прибеже и уздиже их над њихове господаре. Отуда је јасно да само смеран човек може бити узвишен и илеменит. Та дрскост долази од слабе разумности и од ниске душе, а скромност од велеумне, од веледушне разборитости. 3. Па ако вам је по вољи, да испитамо и једно и друго на примерима. Реди ми ко је био већи од Аврама? Па ипак он је оно говорио: ја сам трах и пеиео; он је оно говорио: немој да се свађамо ја и ши. Л1 II тај тако скромни човек презре плен перзијски, и није марио славити победу над варварима, а то чињаше од велике душевности и илеменитости. Јер заправо смеран човек велик је, не удворица нити претворица. Друго је нешто велеумље, а друго високоумље, и то је јасно из овога. Кад неко иловачу држи за иловачу и не сматра је ни за што, а други се неко диви иловачи као злату и много је цени, који је од њих узвишен? Зар не онај, који се не диви иловачи? А који је низак и прост? Зар не онај, који се диви иловачи и држи је за нешто велико? Баш тако и овде сматрај да је онај велик, који себе назива прахом и пепелом, ма да то каже по својој смерности; онај пак, који себе не сматра прахом и иепелом, него се ирецењује и велича се, то је низак човек, јер незнатне ствари држи еа велике. Отуда је јасно да је патријарх говорио ону реч „а ја сам прах и меиео " од велеумља, не од високоумља. Јер као што је друго нешто у телу бити стасит и једар, а друго бити поднапирен, 10 П. Мојс. 1, 14. 11 I. Мојс. 13, 8.

ма да једно и друго издаје пуноћу тела, само ово друго болеснога а оно нрво здравога; тако и овде друго је бити поносит: исто што и поднапирен, а друго је бити узвишен: исто што здрав и једар. Па онда, неко је н. пр. висок од природе а други малеи, па лативши високу обућу буде виши; реци ми кога ћемо звати високим и великим? Зар не онога, који је од природе висок ? Јер онај малиша туђим је велик, и успевши се на којекакве ствари узвисио се. Од тога многи пате, који су успињу на новац и на част, а то није величина. Велик је наиме онај, који свега тога не треба, него презпре све и сам је собом велик. Будимо дакле смерни, да будемо велики, јер ко се тнижава, узвиси&е се, вели се 12 Али није такав надувен човек, него је најнижи међу свима л^удима; та и водени је мехур напухан, али не траје дуго; због тога и људе такове називамо тим именом. Јер ко смерно мисли, не поноси се ни својим великим подобностима, зато што познаје своју слабост, а низак човек и уз незнатне снособности замишља се великим. Стецимо дакле величину смерношћу; посмотримо природу људских ствари, да се ужежемо љубављу за оно, што ће доћи. Јер инако не постадосмо смернима него љубављу према ономе, што је божје, а презором онога, што је земаљско. Као што ће неко, кад ваља да буде краљ иа му се наместо краљевскога плашта понуди неко ониско звање, сматрати ово за ништа; тако ћемо се и мн смејати свему земаљском, ако смо се ужелели оне части. Зар не видите деца кад се пграју војске и војника, па напред иду трубачи и копљаници, а у средини корача дечак тобоже војсковођа, како је смешно што раде? Тако је и са земаљским стварима, и још лошије од тога; данас јесу сутра нису. Дижимо се дакле изнад њих, и не само да их не треба желети, него се снебивајмо и кад нам их ко пружа. Јер тако само, ако ту љубав изгонимо, стећи ћемо ону божју и уживаћемо вечну славу, која никому од нас да, се не ускрати, благодаћу и човекољубљем Госиода нашега Исуса Христа, са којим Оцу и св. Духу слава, држава и част, сада и вазда и за све векове Амин. Вх.

13 Мат. 23, 12.