Srpski sion

„СРПСКИ

СИОН. №

С тр . 483.

Већина не узима на знање оцговор председништва. Његова Свешост. На дневном реду је извештај саборског одбора за дневни ред. Известилац Др. Сш. МалешевиЛ у иодужем говору разлаже извештај и предлог одборски. (Говор г. Малешевића доносимо у додатку. Ур.). Барон Јовап ЖивковиЛ препоручу.је свој предлог у допуну предлога саборског одбора за дневни ред. Његов предлог је јасан и кратак, а односи се на ону тачку саборског устројства, која говори о томе, како да одржимо нашу народно-црквену автовомију. Предлогом својим, вели говорник, хоћу то, да нрикупимо све повреде, нанесене нашој народно-црквеној автономији, да их изнесемо на основу IX. зак. чл. од 1868., и да видимо, како се тај зак. чланак, којим је гарантована наша автономија, вршио од ностанка његова до данас. Његова Светост је у својем, заиста племенитим осећајима прожманом,говору рекла, да треба сиоразумно да радимо, да дадемо држави што је државино, а цркви што је њено. Тако и треба да буде. Но Њ. Светост је рекла у свом говору и то, да је на изборима за народно-црквени сабор владао раздражење. Ја на то одговарам, да то није било раздражење, него то беше одушевљење једнога народа, ко.ји је устао у одбрану своје народне и црквене автономије (Бурно одобравање и тапшање.) Рећи ћу Њ. Светости још и то, да му је заједно с његовим народом, још једино уточиште народно-црквена автономија. (Усклици: Живео!) На, онај став у беседи Ваше Светости, у ком се говори о одузимању ирава, велим само то: ми, Ваша Светости, нити можемо штогод од Вас одузети, нити Ви од нас. Што имамо није ни наше ни Ваше, него неког трећег. Нама, се не може пребацити нелојалност Бивши угарски министар-председник Коломан Тиса, који је уједно био куратор своје калвинске цркве, једном приликом је, још док је био министар-председник, устао у одбрану своје цркве, и онда никоме није иало на ум, да Тиси пребаци, да је нелојалан. Па и данашњи министар-председник, мора у души својој бити веран син своје цркве, па ко обојици овој може нребацити нелојалност? Па, 81 Нсе! рагуа сотрагаге та§ш8, може ли мени когод пребацити да сам нелојалан, ако ја устанем у одбрану своје цркве. Један богат човек у

Пакрачкој дијецези рекао је једном приликом једном Несрбину: „Узмите ми све, само ми веру не дирајте." Тако уверење, господо, служи само на утеху цркви и народу. (Бурно одобравање.) Речено је у беседи Ваше Светости и то, да су световњаци нреотели јерархији права њена. Ја нисам канонист, али не знам, на основу чега се може тврдити, да, смо ми одузели од јерархије штогод, али могу тврдити, да, ако ми можда имамо што више од јерархије, то је само на сигурност вере и цркве. Што се тиче држања државних власти, то смо не давно чули једну изјаву министра-председника, и ја као стари државни чиновник и јуриста снебивао сам се, кад сам разумео ту изјаву, и чудио сам се, како у уставној држави један министар може тако што рећи. Па кад смо у таким ириликама, шта нам друго остаје, него да се представком обратимо Њ. Величанству, да му се потужимо и да га замолимо, нека дозволи, да своју народно-црквену автономију сами доведемо у ред. Та представка никако не носи на ееби обележја демонстрације. Толико сам имао да кажем, да би ублажио сумњу Њ. Светости, и да нагласим, како смо сви готови, да своја права бранимо свим уставним средствима. (Бурно одобравање.) Др. Ника МаксимовиЛ. Славни Саборе ! Ја ћу се строго држати предмета, што је стављен на дневни ред и без икакве диверзије на другу ствар гледаћу, да мој протупредлог мотивујем. Унанред изјављујем, да ја први део мотивације г. Др. Малешевића известиоца одбора за дневни ред усвајам, у погледу другог дела не могу се с њим сложити, а трећи део примам са оним истим одушевљењем, са којим га је исказао. Ми имамо овде пред собом краљевско решење, те нам је дужност на чисто да кажемо шта мислимо о њему. Свакојако држим за нужно, да се према овом кр. отпису заузме одређено становиште, да Сабор не може прећи ћутке преко њега и да мора исказати шга мисли о њему и шта да се ради? Г. известилац је нресудио овај кр. отпис са гледишта наших авгономних уредаба. Што год је он рекао, позивајући се на наше авгономне уредбе, то ја са своје стране потписујем. И тако држим, да ће 1 бити најбоље, ако у том погледу не тро-