Srpski sion

„СРПСКИ

С тр . 415.

Изборној лозинци морао се покорити и закључак клупски. То је била логика. И тако бист. То је био извор Јунаштва," којим народне странке доцније „задивљују" свет са своје преухитрености, а — ради једног часка радости. . . Клуб народних странака сам себе терорише својим прејудикатом ; тероришу га младе и ватрене новајлије саборлије, терорише га „јуначки" радикални елеменат, и клуб закљу.ује: да учини „јунаштво" — ма све пронало. Кр. Повереник долази у Сабор да нрими саборску адресу лојалности, и том приликом казује отворено, јасно и одлучно, да је жел>а Његова Величансшва „јасно изречена," ге наставља: „а та је жеља — по нас верне и покорне подајнике Му зановест — да се пре свега и затсшављајуЛи сваки Д 'руги иредмеш , опешујем, пре свега и заиосшављајуЛи сваки други иредмеш, а на основу IX. законског чланка од г. 1868., састави једноставна српско народна црквена организација." Да Сабору буде још јасније, наставља кр. Повереник овако : „Ишчекујем, да према јасно израженој жељи .Његова Величанства одмах и пре свега започнете претресање једноставног устава што га је израдио саборски одбор." А већина саборска? Види у изјави кр. Повереника повреду 8. и 10. § Саборског Устројства и више — ништа. Не види — ништа више Не осећа друге дужности, него да брани слободу Сабора у располагању са „дневним редом" ; јер само ту слободу треба сачувати, а друго је све у — слободи. Њезип ум ништа вигае не тражи, него да задовољи и изврши оно, што пигае у 8. и 10. § Саборског Устројства. Не премерава висину, тежину и значај превигање жеље, да се устав подвргне расправи иа првом месту, запостављајући све друге предмете, и то у Сабору, који је изрично дозвољен бага ради расправљања тога Устава. — Не размишља ни 5 начину: како да се и жеља Крунина испуни и право Сабора очува? Не. Саборска већина, узев ту жељу као диктат државне вла-

сти, ставила^се на најидеалније и најбуквалиије стаиовигате параграч>ске правде и законитости, убеђена, да закон и правда мора победити, (ма и после пропасти нагае) и на земљи још и у овом свету, и у овом друштву људском, и у царству политике — које снагу јачега ставља над сваки закон, а на правду у доколици, кад и кад, с иронијом помишља! Да узвишена је вера у победу правде. Вера у победу законитости — једина је снага и уздање потиштених Тегако онима, који те снаге и уздања немају. Али, тегако и онима, који крај те вере и уздања немају способности, да до те победе избегну гато више удараца неправде и незаконитости и да се до те победе одрже ненобеђени — пеуништени. Саборска. већина није показала то умење. Она је сву мудрост своју приковала за 8. и 10. § Саборска Устројства; и њен ум не сегну^даље, не би еластичан — укочио се. Она не умеде наћи експедијенс и не имаде динломације, да се извије ни онда, кад је то тако лако било, а опште добро императивно налагало. Или је она тако учинила само зато, да се не нриступи градњи Устава, а да се овенча „јунаштвом/ каквог досад не учини ни један Сабор ? А да пред народом то изгледа мудро и родољубиво, и њезино јунаштво што веће, саборска већина је градила од поруке кр. Повереника грдно и нгго веће насиље и октројисање саборских права. И саборска већина и учини јунаштво. Њезин одбор за дневпи ред донесе предлог Сабору са усгановљењем. саборског дневног реда, који раснраву предлога Саборског Одбора о Уставу меЖе иаак на трво место, али после административних послова, у које убраја и избор Саборског Одбора иа и сам саборски прорачун! И то постаје саборски закључак. Саборска већина, одугпевљена својим закључком, свесна свога јунагатва у одбрани права Сабора,да сам себи установљује дневни ред, награђена са јунаштва свог бурним усклицима публике, а уверена о лаворикама, које ју већ чекају међу њиховим комитентима, ипак — бледи и стрепи, на лица својих искуснијих вођа: шта ли ће на све то кр. Повереник да каже? Те