Srpski sion

Бј>. 32

„СРПСКИ СИО Н".

С ТР. 541.

нравници обучавалп, а уједпо имали у н.ему и етан и рану евоју. Тиме би ее номогло принравницима и материјално. Материјално, јер би у ааводу имали нриправ ници добаЈ). чиет и уредан етан; добру, чисту н уредну рану, што еада ријетко који од н,их да има, јер су скоро еви из реда еиротиња, која живи попајвише од оно мало нрипомоћи што ју добивају из споменута два Фонда, или са друге које стране у\о_вцу, или у рани коју добивају њекп од прпправника овде у мјеету по кућама са душама божјима, при чему ипак једно с другим пролазе као она сирота дјевојка, за коју вели народна пјесма наша: ^када руча онда не вечера. „кад саетави ручак и вечеру, „опда јој је рува недоетало " А покрај материјалне ималиби приправници од интерната иомоћи и моралне, кад се узме, колика су данас на свијету искушења, и од чега све нема да брани младеж данашња срце своје и душу млађапу. особито без добра, неиосредна, ненрекидна надзора у туђини, а к томе сиротиња. које се зло лијепи као зпанца евога и друга радо и често. Та су искушења кудикамо већа онд-е; гдје нема довољно за ученике подесних станова, као што је то случај и овде у мјесту. И зато је интернат за учитељске приправнике овдешње од иријеке потребе. А јш откуда интернат основати и издржавати га? Препарандски фонд овдашњи у куповање и ноправке горње двокатнице и учитељски намјештај њсн, утрошиће од своје главнице од прилике онај дио, који је доносио досада интерес што су га примали до данас приправнци као приномоћ. А п даље крњити главницу тога Фонда, или само спрпјечавати и одсадашње напредовање његово, неби било савјетно. А клирикални фонд све ако н повећа садагању прииомоћ своју, то ппак неће моћи сам да подмири све трошкове пнтерната, који се мора основати према досадашњем рачуну за 80. приправника. Њешто ће моћи и морати принијети и самш нрпправници, као што раде то њеки и сада, но прп свему томе још ће доста недостајати до онога износа, који ће требати за толики број учитељских приправника, иа откуда недостатак гај да се намакне? Епархијски Школски одбор овај тога је мишљења, да се недостатак тај

може да намакне добровољнима прилозима имућнијих цркрених општина и нојединих чланова православнога српскога народа нашега из Архидп јсцезе Доњокарловачке и Епархија Горњо-Карловачке и Иакрачке, јер те три Енархије наше имају, може се рећи, иодједнаку корист од учитељеке школе овдешње, а доследно томе биле би пм подједиаке и дужности нрема тој заједничкој школи њиховој. Ту заједницу њихову у учитељској школи овдешњој свједочи и размјер ученика тих трију Епархија нашпх у истој пГколи, а тај размјер стоји за еада овако. У учител.ској школи овдешњој има са сада: Епархија Пакрачка ... 7. ученика, Архпдијецеза Карловачка .9. „ а Епархија Гор Карловачка 33. „ Осталп су ученици пз других крајева наших. А и ван граница Хрватске и Славоније могуће да се нађе ио која црквена општина, и но која душа Хришћанска, вољна ириложити на ту човјекољубиву и по цркву и народ наш овде у Хрватској и Славонији од ос .обите важности цијел, која се не бп дала тако лако ностићи без иодесна пнтерната,- у коме би приправници били поштеђени од разних нево.ља п трзавица, које нед.јелују добро ни на дугау, ни на тијело њихово. С тога је епархијски гаколски одбор овај слободан п) закључку, донесеноме у данашњоЈ еједници својој, обратити се иутем овим и начином на све православне српско-црквене онштине, православне српске манастпре, новчане заводе и на поједина имућнија лпца Епархије своје, Архидијецезе ДоњоКарловачке и Епархије ГорњоКарловачке с најучтивијом молбом, да својим добровољним годпшњим нрилозима, или једаниут за свагда, потпомогну оснивање и издржавање интерната уз овдешњу учптељску школу нашу, и тпме учпне онима који требају, дјело милости тјелесне а себи душевне, и у.једно доиринесу свој дио, да нам овде у Хрватској и Славонији п цркве наше боље пропоју, и школе наше боље унапредак нођу, а епархијски школски одбор овај етараће се жнво_ да се примљени дарови на добро употребе и да донесу плода и добра и обилна. Ако нае нрп томе потиомогне и која ван граница Хрватске и Славонпје црквена општина наша или ноједина душа Хришћанска, тим ])е више обвезати нас, а ееби освјетлати образ српски. Пмена нриложника, осим што ће бити напи-