Srpski sion

С тр . 554.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 33

И зар то није наука, која људе ве.зује љубављу, мири иравдом и на свако добро упућује? Зар та наука не племени душу и срце човеково. и зар не сгвара добру вољу међу људима? Зар не упућује човека да буде човек, да човеку буде брат; да човеку сваком добра жели и чини, како би међу људима био мир, задовољство и напредак сваки ? Лепа је то наука; нит' је има лепше, нит' је може бити боље. Наука је то Божја, реч Оина Божјег. Па ипак је било људи, који .је не послушаше и не примише. У место отворена срца и жељне душе да приме Божју реч и науку, грешни људи дочекаше Христове апостоле погрдом, а испраћаху камењем. Уместо, да их нримише као иосланике Божје милости, као пријатеље и истините учитеље своје, грешни људи прогонише аностоле, мучише их, и на саму смрт судише. Тако чинише тада грешни људи, но апостоли Христови претрпише до краја. И благо њима; благо човештву целом, благо и нама свима! Христова је наука победила; издржала је борбу са свима тадањим гресима, страстима и заблудама људским. а човештво иовела љубави, напретку, братству, слободи, истини и врлини. А тога нанретка дионици смо и ми, љубазна браћо и мила децо Христове цркве православне. Просвећени Божјом речи Христа Спаситеља. из благодарности Хришћанске душе своје, зато и иалимо воштаиице у славу Божју, у славу Сина Божјег, у славу Његових апостола и светитеља, у славу нобедне светлости и истине Христова Јеванђеља, — јер смо и ми ностали дионици те Небеске светлосги и деца те вечне истине. Али, да се занитамо: зашто св. апостоли беху гоњени, мучени и на смрт суђени? Зашто им људи за лебац вратише камен? Зашто им беху тако зли, кад су опи људима били тако добри ?! Зашто сви ие примише науку Божју, која је тако лепа, тако слатка, тако корисна, истинита и вечна? Зато, јер и тада беше људи, ,, који ирешворише исшину Божју у лаж, и ве~&ма иошшоваше сшвар него шворца ". Јер то беху људи, којима светлост Јеванђелска није годила.

Очи њихове, застрте греховном и заблудиом тамом, нису мариле небеске зраке божанскога сјаја; мрзиле су светлост истине и сјај врлине. У мраку и тами тражили су рачуне своје. Ј1аж је требала њиховом греховању. Правду су презирали, јер су се неправди покоравали. Добро су одбацивали, јер су у злу огрезнули. ЈБубав нису разумевали, јер им је срце врило у пакости и мржњи на ближњега, а кипило у страсној жудни за кињењем слабијега. Апостолима, посланима од ' самога Господа Бога, нису веровали неки људи опет зато, јер по грешности својој свероваше „лажним учитељима" и пријатељима, који су их од истине и добра одвраћали, како би их лакше ватали у лукаве замке својих нревара, а који су им гресима и страстима њиховим ласкали и угађали, да то лакше учинити могу. Слушајући њих, пе послушаше ти људи св. аностоле. И зато одбацише реч Божју, а примаху казивање људско и варку лажних учитеља. Да, таквих учитеља беше и онда, у оним временима прошлим. 0 њима је говорио Христос кад је казивао: чувајте се Фарисеја! Било је лажних у итеља увек, и увек је страдавао сваки, ко им је на варку наилазио. Страдавао је сваки човек и онај, који је одбацивао истину, која га је лечити хтела, а примао лаж, која му је ласкала и страстима годила из устију лажних учитеља — људских варалица. Таких људи има и данас. Тако пролазе они и данас. И данас има тога зла, да човек страда ради другога, слушајући туђу лаж, идући за туђом заблудом или преваром; јер и данас има лажних учитеља, лажних пријатеља у народу сваком, а има и људи, који им верују, па их и слушају, те одбацују истину а примају лаж, презиру добро а чине зло. Зато се и данас „црешвара слава вечнога Вога у обличје смршнога човека", и људи се неки „уз иркос иротиве исшини, а иокоравају неиравди". И данас! Зато, да бацимо један поглед и на данашње време и на данашње људе. Али, не излазимо из своје куће; не распи-