Srpski sion

\

С тр - 578. „СРПСКИ

је к полагању стечајног пспнта, н учињено је сходно расположење ради одређења рока за полагање споменутог иснпта. - ГГодељен је једногодпшњи донуст јереју Станку Жупанском за Рељево у Босни. где је исти постављен професором у тамошњем сриском нравославном богословском училишту. — Доставиће се исгом јереју у оверовљеном пренису овдашња одлука бр. К. 773. ех 1894. у нредмету припомоћи из Дамаскинова фонда. — Расписаће се стечај ради сталног попуњења парохпјског места у Срп. Ченеју. — Одбијен је прнзпв јереја и протонамеснпка Леонтија Петровпћа, пароха у Батањи, против одиосне овдашње одлуке у предмету расписа сгечаја на место системизованог иарохијског помоћника. у Батањи. као п против одиосне одлуке у предмету берива пстог јереја као администратора једне упражњене парохије у Батањи. — ХГослане су с иреноруком епархпјској конзисторпји Вршачкој на уважење молбениде јереја: Александра ГГогговића, Драгутпна Мојића и Душана Путника ради припуштања к избору пароха у Фердину. — Послана је високославном Саборском Одбору на надлежно решење молбеница Васе Стајића свршеног ученика УП. гимназијског разреда, и пптомца стипенди.јске закладе Петра Божића, да му се уживање односне стипендије дозволи и као слушатељу једне ирпморске гимназије. — Пздаће се на изјашњење јеромонаху Исидору Михаиловићу тужба јереја Георгпја Вујпћа ради наводног прекршења уговора у предмету уживања, парохијске сесије у Нађфалн. — Подељен је четириедељни допуст односно отсуство из парохије јереју п нрототамеснику Леонтију Петровпћу радп опорављења нарушеног здравља. (Педесетогодишњица). 10. августа о. г. навришло се равно 50 година свештено монашке службе данашњем игуману и настојател>у манастира Кувеждина Генадију. Генадије (Глиша) Поповик унук је Јевстратија Поповића пароха Негославачког, а син Гаврила и Јевдоксије Поиовића. Рођен је у Негославци 25. јануара 1828. године,те је у месту рођења свршио основну школу, у Винковцима, 01зег8с)ш1 и 3 разреда гимназије. За тим је био у манастиру Кувеждипу као ђак код игумана Герасима Новаковића (Ћаће), а када је овај 1845. премештен за игумана у Бешеново иоведе и Глишу са собом, те га 1847. 10. августа уведе у монашки чин давши му име Генадије. Септембра 30. литургисао је архијерејску литургију у ман. Бешенови ен. Стез>ан Крагујевић; те на истој рукоположио Генадија за јерођакона. Беочински та-

СИОН." Б р . 34

да архимандрит, чувени Сергије Каћански, уочио је у младом Генадију лепих врлина, које су га красиле, те позове га к себи у Беочин, што је духовна власт и дозволила. Септембра 30. 1850. рукоположи енископ Горњо-Карловачки Евгеније Јовановић Генадија за презвитера. Намесником је био у Беочину арх. Сергију Каћанском, Лукијану Ннколајевићу, Гервасију ГГетровићу и Дионисију Поповићу, а код свију уживао је велико иоверење, а то поверење оправдао је Генадије радом својим, те је и похвале од својих наетојател.а добивао. Лене врлине његове ирепоручише га натријарху Рајачићу за економа и канелана, те је ту службу вршио у Карловцима вољно и савесно 6 година. После смрти игумана Шишатовачког Будића тешко је било наћи особу у калуђерству, која би се примила управе ман. ГГГишатовца, јер је кућа и економија на ивици нронасти била. И тако запуштену кућу и управу предадоше Генадији уз декрет игумански 4. децембра 1869. год. ГоркиХ и мучних дана проживео је Генадије у Шишатовцу до 1882. год., када му је 23. анрила предата управа ман. Раковца, којим манастиром је уирављао до 28. априла 1891,, а затим му је поверена управа и настојатељство манастира Кувеждина, где и данас, на част и славу и понос, служи, како св. задужбини тако ц околном народу, који у њему види честитог игумана и настојатеља. Црвеним појасом одликовао га је иатријарх Ивачковић на „Томину недељу" 1878 год. а хиротесију извршио је над њим патријарх Герман у ман. Кувеждину 1884. год. Изабран је од архидијецезалне епархијске скунштине за члана конзисторије, а св. патријарх Георгије одликовао га надбедреником на Томину иедељу 1897. — Служећи још у млађим годинама најузоритије калуђере као што је био Сергије Каћански и Лукијан Николајевић, а који су били узори калуђерске дисциплине, видимо у Генадији као учснику горње двојице дисциплинирана калуђара, човека од реда и рада, а због тога свога држања много је Генадије провео тешких дана са ноједииим калуђерима, који су нротивници манастирског реда. За време свога настојатељства он је више младића својом руком постригао у монашки чин од живих су: Архимандрит Георгије Магарашевић председник сарајевске конз. у миру. Протођакон и конзисторијалнн бележник у С. Андрији Георгије Марјановић, прото-