Srpski sion

С тр . 648.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 38

је моја суспензија била неизбјежна пошљедица ' некоректнога мога владања, да сам ја то тако изјавио и на записник код нреслушања у ПлаН1 ком, молећи и преосвештеног епископа-Дијецезана и нречасну Епархијску Консисторију за оироштење, што сам се огријешио о дужну послушност и покорност ирема своме каноничком поглавици и о црквену дисциплину своје цркве. Осим тога није истина. да сам ја морао од своје мјесечне плате дати 20 ®ор. „ владичином тетку није истина, да ми је устегнуто 15 ф. „за манастирски грах у Гомирју"; нити је пстина, да меје владика жицом послао у затвор у манастир Гомирје. Мариндо, дана 3. (15.) септембра 1997. Михајло Медаковић администратор парохије. II. Изјава. Поводом интериелације нар. посланика благородног господина Симе пл. Богдановића у сједници срн. ирав. нар. цркв сабора од 9. (21.) јула о. г., у којој је поменути госнодин интерпелант узео у заштиту мене, без икаквог овлаштења са моје стране, изишле су већ двије изјаве у велецијењеном „Срнском Сиону"; једна у броју 33. од о. г иотписана од јеромонаха МитроФана Вукчевића, а друга у броју 35., коју је издао иреч. господин Сава Косановић, консисторијални биљежник, у име иречасне Епархијске Консиеторије у Плашком. Обадвије ове изјаве иду за тијем, да побију наводе и чињенице, што их је г. Богдановић у мотивацији своје интерпелације навео. Што се тиче ирве изјаве, коју је потписао јеромонах М Вукчевић, изјављујем, да су све чињенице, што их је навео, истините, но не мало ме је дирнуло оно разметљиво ионашање тога г. јеромонаха у истој изјави. Он ме наиме нозива, да „убодем перо у образ свој,"' а ја му одвраћам, да је мој образ чист и да ми је увијек девиза била: „Све за образ, а образ ни за што," а њему преноручујем, да најпре мете исиред својијех врата. Скромност је лијепа врлина, и ако би је човјек икоме хтјео ирепоручити, то би на првом мјесту морао једном обичном јеромонаху, коме је сва науковна образованост била : Основна школа у Мариндолу и ђаковање у манастиру Гомирју. Гледе друге „изјаве," што ју је нреч. госп. Сава Косановић издао у име преч. Епархијске

Консисторије, ја изјављујем, да су све чињенице, што их је исти госаодии навео, сушта истина, те их и сам овијем начином иотипсујем. Што до сада не устадох сам у јавности, да иобијем наводе г. интерпеланта, но су морала то горе поменута господа учинити, крива је та. околност, што сам био љетос јако болестан и што сам се завјетовао био, да неко вријеме новине апсолутно читати нећу. Живећи у пустињи нијесам имао никога, ко би ме на то унозорио, и тако се тој неоспорној дужности својој ево тек сад одазивам, жалећи искрено, што за времена не могох то учинити. Мариндо, дана 3. (15.) сентембра 1897. Михајло МедаковиЂ адлшнистратор парохије.

Ј1ИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е, (Саборски Одбор) сазван је у своје седнице за 22. септембар (4. октобар) о. г. (Архидијецезалне епархијске власти). Административии одбор држао је своју седницу 9., а Конзисторија 10. августа о. г., под председништвон Његове Светости, патријарха српског, нреузв. г. Георгија. (Парастос барону Баји$у). Патронат српске велике гпмназије у Новом Саду приредио је 13. (25.) септембра о. г. свечан парастос великом добротвору те гпжназије, покојноме барону Милошу Бајићу од Варадије. Слава му! (Архимандрит Фирмилијан). Као што јавља „Цариградскп Гласник", св. Синод васеленске патријаршије у Цариграду, нод председништвом Њ. Светосги патријарха Константина V. решио је у седницп својој, одржаној у суботу 30. августа о. г., да. се за архимандрита Скопљанске епархије пошље Србин — г. архимандрит Фирмилијан, бивши ректор Богословпје у Београду. И тако као да се питање Сконљанске мптрополије примиче своме праведном решењу, јер сви оу пзгледи, да ће г. Фирмилијан бити изабран за тамошњег митрополита. А то желимо и да буде (Прослављени интерпелант) — то је данас у срнском народу г. Сима пл. Богдановић (Синиша'. Разуме се, та ће се слава пенушити још који дан, п онда ће је нестати као и друге — пене. А зашто је он прослављен интерпелант, то казују изјаве протпв његових интериелацпја, на ГГетровданском Сабору изреченпх. 'Гу славу казују и пзјаве г. јереја Медаковића у овом броју саопштене. Нема сумње