Srpski sion

Б р . 12

„(ТПСКИ СИОН."

С тр . 187.

радости, наглашавајући у.једно, да он није стран у овој дијецези, јер се и његова ода колевка заљуљала у овој дијецези, уБарањи; даље, међу осталил рекао је: да епископско достојанство не сматра само за одликовање и част, без икакве дужности и обвезе, већ га сматра, као нову службу, у којој ће боље моћи служити Богу, служити Његовој светој цркви, служити милом роду српском, а при том бити веран и одан Његову Величанству краљу нашем Францу Јосифу I. и драгој нам отачбини Угарској; да ће му прва брига бити, да што ире обиђе епархију своју; да испнта узроке, због којих пропадамо, па да онда може пронаћи и средства и лека, да се зло уклони и иарод, црква и школа од пропасти сачува. Даље, нарочито ставља на срце присугним вернима. од праотаца наслеђену веру иравославну, као најдрагоценији аманет, јер нам је, вели, она сачувала народну нашу индивидуалност; да будемо свагда верни и одани синови цркве наше; да иригрлимо својски и одржавамо свете установе њезине, да чувамо обич;аје; да негујемо, да не умукне лени наш матерњи језик српски; да чувамо народне школе, те чуваре народне нндивидуалности и народне просвете; да будемо свагда верни и одани, као што су и наши предци били, према нагаем узвишеноме и витешкоме Владару и краљу Францу Јосифу /., да имамо неограничену љубав, према драгој отачбини нашој Угарској; да се покоравамо властима и земаљским законима, и да негујемо братску љубав и слогу са свима народностима и вероисповестима, као равноправним синовима миле нам домовине. Таким узвишеним и родољубивим речима поздравио је нага опгатељубљени нови архипастир у Богу сакупљене верне своје уз бурно и одугаевљено клицање „Живио". После овога, узевгаи Његово Високопреосвегатенство и опет на себе мандију и панакамилавку, са архијерејским жезлом у левој руци, погаао је из св. цркве у своје архијерејске дворе, праћен од свегатенства и многобројнога народа, где је по претходно утврђеном програму, разних корпорација поздраве и честитке, а по слецећем реду, примити благоизволио : 1.) правосл. свештенство ; 2.) римокат. свештенство; 3.) епархијску уираву Будимску ; 4.) војнички сталеж; 5.) кр. срезки суд; 6.)

солгабировско звање; 7.) кр. порезно звање; 8.) заступпиштво града Сентандреје; 9.) правосл. црквене опгатине (Сентандрејску, Будимску, Пегатанску, Калагаку, Помагаку, Чобаначку, Ђурску и Ловранску); 10.) местну римокат. црквену оигатину; 11.) Еванг. реформ. црквену опгатину местну ; 12.) местну јеврејску црквену ошитину; 13.) местно ватрогасно друштво; 14.) разне овдашње Задруге и најпосле 15.) вигае одличних поштоватеља Његова Високопреосвегатенства. После свргаених поздрава, био је у архијерејском двору ладан Ви1Ге1, при кома су пале млоге лепе и родољубиве здравице, Његову Високодреосвегатенству, које су од местног певачког црквеног друштва са многаја љета попраћене биле. И овим се завргаила лепа ова светковина, која ће епархији Будимској остати за увек у најлепгаој успомени и пријатном сећању. Дана 15.(27.) марта о. г.; у недељу, сутра дан ио доласку своме у дијецезу, благоизволело је Његово Високопреосвегатенство служити св. литургију у саборној цркви Сентандрејској уз саслужбу осам свегатеника и једнога ђакона. Црква је била дупком пуна народа, јер се још дан пре доласка новога нам. епископа сазнало, да ће високонреосвештени господин епископ нага Љукијаи литургисати, те је и много епархиота остало, да у тој служби архијерејској учествују и уживају. Завргаујући ове ретке, не можемо иропустити, а да Његову Високопреосвегатенству наше признање већ и на досадањем раду његову, који је прави благослов Божји за ову Епархију, јавно не изразимо. Јер, у сваком јавноме раду, па тако и у јавноме раду Његова Високопреосвештенства, било је доста тешких дана искушења, за унапређење ове епархије. Али све те тешкоће, Његово Високоиреосвегатенство, са челичном вол?ом својом , дубоким знањем и познавањен ствари, свестраним искуством својим, иравом оданошћу према свему ономе, гато је племенито и узвигаено мудро је и досад отклоннти знало. Па за сва та и досада учињена племенита дела, најтоплије и овом нриликом благодарећи му, од срца желимо, да ова Епархија под мудром управом Његова Високопреосвегатенсгва, врхунац славе и величине своје по-