Srpski sion

с?

ЛСКИ Си

Год. VIII.

о

Број 14.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРПСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛ.БОСЛЛБНЕ ЖИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОБАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: — . Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

Ј Ср. Карловцима у недељу 5. априла 1898.

Чаша етрадања.*

— Н. МакклпеискШ бтч( А10Н, аф( в»зл\вжло бстк да лшмоидјтг Ш л\(Н( члша с1а : бклч( н( мкож( &ЗЋ \'01|18, но мк0ж( тк|. Мат. 26., 39. Ко може од пас, браћо, иојмити сву силу страдања, која се излише у тој молитви, сву величину ужасних мука безгрјешне душе, која је била пцискорвнд до СЛ»1»ТИ? 11од тихим ноћним штитом, на иодножју Јелеонске Горе, под нитомим маслиновим дрвећем Гетсимапијског врта, свршује се ужаспа борба, какве људско око дотле није видило. Кош је Себе још прежде сложенТа жјра одредио био на жртву за искупљење од гријеха свега човјеч^нства (I. Петр. 1, 20 ), Који је већ прошао скоро сав Свој трновити пут на земљи људском ногом, Који тако скоро, управ прије њеколика часа онако јасно и живо говораше о страдању и смрти, што су Га чекали, Који је, нај* Говорено у цркви Кијево-Братеког манастира 21. Иарта 1897. г.

послије, мирно и радо Сам од Себе дошао онамо, на оно мјесто, за које в-кдАше 1§да предаАН @го (Јов. 18., 2.), — Тај сада, у иошљедњем часу, као да устуна иред страшним тренутком, што иде, као да се колеба, јер Га је свладала скоркк н оужасх (Мат. 26 , 87.; Марк. 14., 33.). „Жалосна је моја душа до смрти", говори он тројици најодабрапијих изабраника, „почекајте овдје и стражите са мном - ' (Мат, -6., 38.; Марк. 11, 34.) и отишав од њих, пада на кољена, наслања лице на земљу, из уста Му излази тонла молитва Оцу — а за што ? Да Га, „ако је могуће, мимоиђе овај час" (Мар. 14., 35.). Шта је изазвало то мученичко уздисање из дубљине душе човјечјега Сина? Да није страх од близе смрти јер њена близина ствара трепет у нашој слабој природи и мучи нам душу, јер оставља живот с његовим радостима и уживањима, која

су мила срцу? Али зар је могла смрт застрашити Онога, Који је знао за Своје васкрсење послије три дана и у Саму Себи носио извор вјечнога живота за све људе? Да није ужас од кушања и мука, које су