Srpski sion

О тр . 226.

„(ЈРИСКИ СИОН."

Бр 15

Овака подела зацело није ни мало корисна по наставу и васпитање дечје. Прво, на тај начин, учитељ, немогући децу назаренску присилити на вршење црквених обвеза, које и друга школска деца врше, губи нред децом свој учитељски авторитет, а какав успех у настави и васпитању може постићи учитељ без потребног авторитета, о томе није нужно ни спомињати. Друго, на тај начин, када је учитељ већ све и сва, што му је у власти, употребио, да нагони назаренску децу на вршење црквених обвеза, па их се напослетку морао ратосиљати и оставити им на вољу — 1 постаје он у очима деце неправичан, ако осталу школску децу неназаренску, када неоправдано изостану од цркве или уопште не узврше какву црквену обвезу, казни, док назаренска деца остају некажњена Ма како ствар ову узели, изнимни положај назаренске деце у српским вероисповедним школама није добар и штетан је по наста.вни и васнитни успех, који основна, школа треба да постигне. Шта дакле да се ради, да се тај изнимни положај назаренске деце у нашим школама отклони, и да се и назаренска деца приморају на вршење свију оних црквених обвеза, које имају и друга школска деца да испуњују? Одговор на ово питање биће лак, ако смо на, чисто с тиме: да ли и веронаука, и све што иде с њом, спада у ред оних предмета, који се у основној школи имају учити, и, да ли су сва за школу сиособна деца обвезна учити веронауку своје вероисповести и бити васпитана у њој 1 Па, ако су сва за школу способна, односно школска деца, дужна учити веронауку своје вероисповести и бити у њој васпитана, као што по нашим државним законима јесу онда су и назаренска деца, која су у нашим вероисповедним школама, обвезна учити веронауку своје вероисиовесши и у њој бити васпитана. Овде се одмах намеће питање: па која је то вероисповест, у којој треба деца, назаренска да се васпитају и какву веронауку да уче? Можда ће когод помислити: кад је свако школско дете обвезно учити веронауку своје вероисповести, онда је са свим на свом месту, што назаренска деца у нашим школама нерадо уче православни катихизис и неће да врше црквене обвезе, као остала п авославна деца, јер она нису православни, него назарени, па их нико и не може присилити на то. Али није тако.

•Тер, по закону, свако дете угарских држављана може и мора припадати којој примљеној или законито признатој вероисповести, односно у истој бити васпитано, а међу ове вероисповести не сиада назаренство. Назаренска дакле деца морају учити верона.уку које нримљене или законито признате вероисповести и у тој бити васпитана. А која је та примљена или законито призната вероисповест, у којој да се које назаренско дете васпита, то је одређено у 27. §. Х1ЛП. зак. чл. из г>дине 1895. По овом параграфу, она деца од назаренских родитеља, за коју њихови родитељи нису до 6. им године одредили једну примљену или законито признату вероисповест, којој да припадају и у којој да буду васиитана — прииадају оној примљеној или законито признатој вероисповести и у њој се васпитавају, којој су вероисиовести припа дали њихови родитељи, док нису били назарени. Ово иоследње законско одређење тиче се у осталом са,мо оне назаренске деце, која се родила иосле стуиања у живот горњега законскога чланка. А за ону децу, која су рођена пре и која су сада већ за школу способна и иохађају школу, важи то, да гаква назаренска деца припадају и морају бити васпитана у оној вороисповести, којој су припадали њихови родитељи, пре него што су постали назарени Дакле, назаренска деца, које су родитељи пре него што су постали назарени, били чланови православне вероисповести, а која сада већ похађају српске вероисповедне школе, као и она деца од таквих родитеља, која у смислу 27. §. Х1ЛП. зак. чл. из год. 1895. у будуће морају припадати православној вероисповести, треба и морају учити православни катихизис, морају вршити све обвезе према цркви, које врше и остала православна школска деца. — Када ово знамо, онда се никако несме дозволити, да назаренска деца уживају привилегисан положај у нашим школама, т. ј. да не долазе у цркву и да се не причешћују. Она треба да се силом власти присиле да у цркву долазе; да се причешћују, и у опште, да ни у чем не чине изузетак од остале деце. Присилна та мера тиче се у првом реду родитеља њихових, јер они не дају деци недељом и свецем да долазе у цркву, нити да се причешћују. Бива случајева, да се деца назаренска и украду од родитеља, иа дођу у цркву, али тешко тима, када то родигељи дознаду. Може се рећи, да врло регко