Srpski sion

Г'п». 414

„СРПСКИ

СИОН".

вр. 26.

молба Срп. Ченејске цркв. општине, унућена на Сабор. Одбор. ради отписивања саборскпх трошкова у пзносу од 128 ф. 90 ц. — Одобрен је закључак скупштинске седнице Вел. Кикиндске цркв. оиштине од 31. маја (12. јуна) о. г. у нредмету преиначења дворане у „Народној госигонпци". — Решена.је молба цркв. општине Вел. Ст. Миклушке против тамошшег учитеља С. Н. ради непокорности лрема наређењлма више власти. (Дзе двадесетпетогодишвице.) Наше српско пародно позориште прославиће за који дан две двадесетпетогодпшњице глумовања својих врснпх чланова и уметнака, и то: 1. (13.) јула г. Пере ДобрнновиЛа, а 4. (16.) јула г. Андре ЛукиЛа. Одбор за те прославе нздао је нарочите позиве како би прослава могла иснасти што лепше и што сјајније. Врсни наши уметницп и заслужили су то. Слава пм! (Лавов.) „НаИсапт" јавља, да се међу Иољацима у Русији у последње доба опажа иокрет за оснивање самосталне нољске цркве, независне од Рима. Захтеви, да се свештеници могу женити п не нризнавање папе за поглавицу цркве зближује те Пољаке са Старокатолицима. Тим поводом изиигло Је много брошира на пољском језику. Сличан покрет понпкао је пре међу Америчким Пољацима, где је недавно до 40 000 одцепило се од Рима и припојпло с владикол Козловским старокатоличкој цркви. (Леп пример). Најмлађа наша женска задруга, Добротворна Задруга Српкиња Карловкиња, на предлог свога тајника г. Ивана Маигаревића, катихете на Карловачкој гпмназији, једногласно је закључпла, да од својпх прихода редовно сваке године прилаже извесну своту у Фонд св. Саве. А решила је та Задруга, још н то, да позове и умолн све добротворне Задруге Српкиња, да то исто учине, а сваком згодном нриликом да одушевљавају и подстичу Српкиње (а нека не забораве и на браћу своју Србе. Прпм. Ур.) да у тај фонд прилажу. Разних начина има, да се ти нрилозп дају, па п новчић по новчић. Угледајмо се на Чехе и друге народе, којима је школа на срцу, а не само на језику и у перу. Задрузп Српкпња Карловкиња нека је част и светао образ. Српкиња може много да учипи за свако добро у народу своме, само кад хоће. Срикиње Карловкиње ето показаше и да хоће и да уму. У име школе српске хвала и м ! (V „Србобрану"); 69. и 70, броју, неко онет даде красан одисај својој самосталској пакости на впреосвештенога господииа епископа Михаила Гру јиЛа; разуме се, бранећн Православље, народ, цркву,

веру, углед свештенства, право протопресвитера, па шта впше и „измучена леђа нашега спромашнога народа" у Горњој Крајини. Одкога ? Од наредбе конзисторијалне, којом су у тамошњој дијецези, радн годишњег надзора гледе обучавања у веронауци, одређена три катихете на средњим земаљским заводима, уз хонорар по 120—140 фор. што га нодмирује свака црквена општина са 4 фор., по казнвању „Србобранова" старог нравдољубља. Ми ћемо се на ово писаније „пуно једа и немила погледа" осврнутп, но сачекаћемо пре, шат се ко јави пз Горњо-Карловачке дијецезе. (V лажи је плитко дно.) Некоме од наших „представника народа" наспело је, да помоћу нечијег извештаја о нашим стварпма опет преварп „Петрогр. Вједомости". И „Застава" сад кличе: ето шта веле Русп (!) о Карловачкој конференцпји! Да речима пак, које су у том листу само штампане, но са којима редакција његова ништа више нема заједничког, даде већу важност и да се пред њпма „Затавини" читаоци што већма запање, — „Застава" им тај рускн лист приказује, „да се са својим мислима налази у непосредној близини цареве околине." Па, ако ништа не усмета, можда ће за ко.ји дан и сам руски самодржац у том листу нанисати који чланак о нашој автономији, и — разуме се — очитати буквицу нашој јерархији, а „народним представницима" нашпм послати сваком диплому за чланство у руски свјатејши Синод, као највпше признање на њиховој одбрани и мученпштву за спас Православља п одржање јерархиског, догматичног и каноничног значаја у овопределној српској православној црквн! Какав је извештај о нашим овамо стварима н одношајима изашао у „Петр. Вјед." од 18. (30.) јуна о. год., впди се из овога извода, што га доноси и „Застава". Ево га: „Прошле године састао се у Карловцпма под председништвом патријарха а у присуству представника владе, Николића, сабор православних угарских Срба. Али овај сабор, на ком је народ дошао у сукоб са светскпм и духовним властима свршио се на правно и био је распуштен на неодређено време. А данас је влада заз г зета питањем има ли каквог било начина да се сагласе интереси иарода и пегове јерархије*(?\) која сејавља као иослушан извршитељ воље владине, иа макар та влада радила и на штету интересима иравославне цркве?) „Представници народа и духовенства као да су говорили (на конференцији код Његове Светости) * Довде је курзив еамо наш. Ур. ') Курзив је и наш и „Заставин".