Srpski sion

Вр^29.

„СРПСКИ СИОН. в

Стр. 463

него ли иротестански (што и протестанти нризнају). Узрок разлици у вјери с православном црквом јесте једино Хусово богословско образовање у римској цркви. По што су га васпитали у средњевековној латинској схоластици, примао је многу њезину науку, коју је пздавала за догмате васељенске цркве. Тако је вјеровао у чистилиште, а није ни помишљао, да је то најновији папски проналазак. Али је требало само, да се покрене нитање и Хус би прешао на страну православне нркве, као гато видимо за то очигледан доказ у питању о прићешћу." * Хус је већ био у косничкој тамници, када су му другови из Чешке писали о причешћивању нод објема приликама, који је обичај остао у Чешкој од најдавнијих времева Хришћанства. Ма да Хус до пошљедње године живота није устао нротив римског обичаја, ипак сад овако говори: „Ето вам дјела о тајни чаше, а саставио сам га у Констанцу. У њему ,је све расправљено, и ја не могу рећи ништа друго до само то, да Јеванђеље и Павлова посланица говоре управо о причешћивању под објема приликама и да се тога држала прва црква. Ако се може, побрините се (на сабору), да би се булом допустило, да се причешћују из чагае бар они, који то узмоле из побожности." ТТТ то се тиче догмата о изласку св Духа, он .је био правн ученик римске цркве. Но не треба да и на.јмање сумњамо, да би и оно „ГШодие" одбацпо, али о томе догмату није много ни водио бриге, јер га није нико за њега нитао. У символу вјере, који је саставио на чешком језику, изреком вели, да Свети Дух излази од Оца и Сина, па даље наставља, да је чуо, е православни тако не вјерују. „Ја сам их питао за тај догмат и они су ми казали, да св. Дух излази и од Сина, само што они тумаче то друкчије. Но кад би људи водили вигае бригу о вјери, и с нагае и с њихове стране, кад не би била висока ума, брзо би се сложили у мислима, ма да се негато и разликују у ријечима (ћга ћј 8е ве(1паИ V ипн81 п , ае зе ша1о V б1оуаћ (Те1е). На тој Хусовој науци о изласку св. Духа као главној тачци диобе цркава. морамо се подуже зауставити, а особито с тога, нгго нам баш споменуте ријечи Хусове иоказују његов одношај према савременој чравославној цркви. * ГидБФердингЂ.

Прије свега ваља имати увијек на уму, да је Хус васиитаник римске схоластике, а схоластици су оце православне цркве познавали само по слабим, па често и хотимице накарађеним, латинским пријоводима. С тога се може блаже судити оно, гато Хус на једном мјесту вели о Јовану Златоусту, Јовану Дамаскину и другим великанима источне цркве, да су и они учили, да св. Дух излази од Оца и Сина. У списима споменутих светитеља нема нигдје спомена о такву учењу св. Духа, као што вјерује римска црква. То може изнијети само онај, који хотимице хоће да изврће истину и не бира никаква пута, само да дође до побједе. И заиста је тако римска црква често радила. Доста је споменути каквим се начином радило, да римски епископ добије право над свјетским владарима. Као слика тога неумјесног рада сноменућемо западни канонични спис: РбешТо Мс1опапа соИесИо, којим је римска црква хтјела да под именом светиње узакони највеће и најнеоправданије жеље за влашћу. Ми не ћемо да понављамо ништа, што се односи на свађу о исхођењу св. Духа, јер заиста ништа не бисмо вигае могли изнијети у тој ствари; све што год бисмо рекли, морало би бити нонављање онога, гато су толики вјекови изрекли, па гдје је истина тога догмата нека одреди св. писмо, св. иредање, седам васељенских сабора, списи највећих црквених учитеља, најпослије нек се обазре и на радове и нових црквених цисаца; с тога ми ћемо мирне савјести оставити ово већ без броја иута доказано и свршено расправљање онима, који може бити немају нречег посла. до да завађају и данас народе, кад треба л,а се сви Хришћани заједнички удруже против материјализма, који све више отима маха и иријечи цркву у њеноме светом задатку. Остагићемо на страну, што је Хуса васпитала римска црква, па је вјеровао о Св. Духу онако, како већ и није у XIII., XIV. и XV. в. на западу нико смио друкчије да вјерује, јер је дотле под цапском силом шпански додатак постао на занаду најсветији догмат. Но, и ако Хус у своме символу вјеру.је и у оно „РШодие", ипак је за нас православне утјегано, нгго спомињућ, е су и споменути велики пастири црквени вјеровали као и он, гато вјерује, вели за нас: „По што добро не знам ствари, не ћу да их осуђујем, а особито,